Propiedad intelectual Formación en PI Respeto por la PI Divulgación de la PI La PI para... La PI y… La PI en… Información sobre patentes y tecnología Información sobre marcas Información sobre diseños industriales Información sobre las indicaciones geográficas Información sobre las variedades vegetales (UPOV) Leyes, tratados y sentencias de PI Recursos de PI Informes sobre PI Protección por patente Protección de las marcas Protección de diseños industriales Protección de las indicaciones geográficas Protección de las variedades vegetales (UPOV) Solución de controversias en materia de PI Soluciones operativas para las oficinas de PI Pagar por servicios de PI Negociación y toma de decisiones Cooperación para el desarrollo Apoyo a la innovación Colaboraciones público-privadas Herramientas y servicios de IA La Organización Trabajar con la OMPI Rendición de cuentas Patentes Marcas Diseños industriales Indicaciones geográficas Derecho de autor Secretos comerciales Academia de la OMPI Talleres y seminarios Observancia de la PI WIPO ALERT Sensibilizar Día Mundial de la PI Revista de la OMPI Casos prácticos y casos de éxito Novedades sobre la PI Premios de la OMPI Empresas Universidades Pueblos indígenas Judicatura Recursos genéticos, conocimientos tradicionales y expresiones culturales tradicionales Economía Financiación Activos intangibles Igualdad de género Salud mundial Cambio climático Política de competencia Objetivos de Desarrollo Sostenible Tecnologías de vanguardia Aplicaciones móviles Deportes Turismo PATENTSCOPE Análisis de patentes Clasificación Internacional de Patentes ARDI - Investigación para la innovación ASPI - Información especializada sobre patentes Base Mundial de Datos sobre Marcas Madrid Monitor Base de datos Artículo 6ter Express Clasificación de Niza Clasificación de Viena Base Mundial de Datos sobre Dibujos y Modelos Boletín de Dibujos y Modelos Internacionales Base de datos Hague Express Clasificación de Locarno Base de datos Lisbon Express Base Mundial de Datos sobre Marcas para indicaciones geográficas Base de datos de variedades vegetales PLUTO Base de datos GENIE Tratados administrados por la OMPI WIPO Lex: leyes, tratados y sentencias de PI Normas técnicas de la OMPI Estadísticas de PI WIPO Pearl (terminología) Publicaciones de la OMPI Perfiles nacionales sobre PI Centro de Conocimiento de la OMPI Informes de la OMPI sobre tendencias tecnológicas Índice Mundial de Innovación Informe mundial sobre la propiedad intelectual PCT - El sistema internacional de patentes ePCT Budapest - El Sistema internacional de depósito de microorganismos Madrid - El sistema internacional de marcas eMadrid Artículo 6ter (escudos de armas, banderas, emblemas de Estado) La Haya - Sistema internacional de diseños eHague Lisboa - Sistema internacional de indicaciones geográficas eLisbon UPOV PRISMA UPOV e-PVP Administration UPOV e-PVP DUS Exchange Mediación Arbitraje Determinación de expertos Disputas sobre nombres de dominio Acceso centralizado a la búsqueda y el examen (CASE) Servicio de acceso digital (DAS) WIPO Pay Cuenta corriente en la OMPI Asambleas de la OMPI Comités permanentes Calendario de reuniones WIPO Webcast Documentos oficiales de la OMPI Agenda para el Desarrollo Asistencia técnica Instituciones de formación en PI Apoyo para COVID-19 Estrategias nacionales de PI Asesoramiento sobre políticas y legislación Centro de cooperación Centros de apoyo a la tecnología y la innovación (CATI) Transferencia de tecnología Programa de Asistencia a los Inventores (PAI) WIPO GREEN PAT-INFORMED de la OMPI Consorcio de Libros Accesibles Consorcio de la OMPI para los Creadores WIPO Translate Conversión de voz a texto Asistente de clasificación Estados miembros Observadores Director general Actividades por unidad Oficinas en el exterior Ofertas de empleo Adquisiciones Resultados y presupuesto Información financiera Supervisión
Arabic English Spanish French Russian Chinese
Leyes Tratados Sentencias Consultar por jurisdicción

Estrategia de desarrollo de la propiedad intelectual para el período 2018-2022 (Boletín Oficial de la República de Serbia N° 78/2018), Serbia

Atrás
Versión más reciente en WIPO Lex
Detalles Detalles Año de versión 2020 Fechas Publicación: 19 de octubre de 2018 Tipo de texto Estrategia nacional de PI Materia Propiedad Industrial, Derecho de autor, Observancia de las leyes de PI y leyes conexas, Organismo regulador de PI

Documentos disponibles

Textos principales Textos relacionados
Textos principales Textos principales Serbio (latín) Strategija Razvoja Intelektualne Svojine Za Period od 2018. do 2022. Godine ('SI. glasnik RS', br. 78/2018)        
 
Abierta PDF open_in_new
 Strategija Razvoja Intelektualne Svojine Za Period od 2018. do 2022. Godine ('SI. glasnik RS', br. 78/2018)

STRATEGIJA

RAZVOJA INTELEKTUALNE SVOJINE ZA PERIOD OD 2018. DO 2022. GODINE

("Sl. glasnik RS", br. 78/2018)

I STRATEGIJA INTELEKTUALNE SVOJINE

1. Pojam intelektualne svojine

Pojam "intelektualna svojina" označava skup prava koja se odnose na:

- književna, umetnička i naučna dela,

- interpretacije umetnika i interpretatora i izvođenja umetnika izvođača, fonograme i radio-

emisije,

- pronalaske u svim oblastima ljudske aktivnosti,

- naučna otkrića,

- industrijske uzorke i modele,

- fabričke, trgovačke i uslužne žigove, kao i trgovačka imena i trgovačke nazive,

- biljne sorte,

- zaštitu od nelojalne utakmice i sva druga prava vezana za intelektualnu aktivnost u

industrijskoj, naučnoj, književnoj i umetničkoj oblasti.

Predmet zaštite intelektualne svojine je duhovna, nematerijalna tvorevina koju je stvorio

čovek. Dok se "klasična" svojina odnosi na pokretne i nepokretne stvari koje fizički mogu da

se dodirnu (stan, njiva, automobil, nameštaj, televizor itd.), intelektualna svojina se odnosi na

nematerijalne, duhovne tvorevine, kao što su muzika, književnost, likovna dela, pronalasci

itd.

Kao i svojina na materijalnim stvarima i intelektualna svojina spada u apsolutna prava

monopolskog karaktera.

Kao apsolutno pravo, intelektualna svojina ima za svoj predmet, jedno specifično pravno

dobro - intelektualnu tvorevinu, oličenu u, primera radi, nekoj muzičkoj kompoziciji,

književnom delu, umetničkoj slici, pronalasku, itd. Na toj intelektualnoj, nematerijalnoj

tvorevini, titular može da vrši svoju vlast. Primera radi, pisac ima više priznatih imovinskih

prava na svojoj knjizi - pravo da svoju knjigu objavi, da je štampa, pusti u promet, menja njen

sadržaj itd.

Kao monopolsko pravo, intelektualna svojina garantuje svom titularu ekskluzivitet u odnosu

na ono što je svojim intelektualnim radom stvorio. Taj ekskluzivitet sastoji se u obavezi svih

trećih lica da od titulara prava intelektualne svojine zatraže dozvolu za korišćenje njegovog

intelektualnog dobra. Drugim rečima, nosilac prava intelektualne svojine ima mogućnost da

drugome dozvoli ili zabrani da koristi njegovu intelektualnu kreaciju. Na primer, izdavač ne

sme da objavi knjigu ako mu autor knjige to prethodno ne odobri; određeni proizvođač kafe

ne sme da koristi žig ako mu nosilac tog žiga za to neda licencu; proizvođač cipela ne sme da

proizvodi cipele koje imaju isti oblik (industrijski dizajn) kao cipele koje proizvodi njegov

poslovni konkurent, osim ako mu ovaj za to ne da licencu, itd.

Intelektualna svojina deli se na dve uže oblasti: autorsko i srodna prava i industrijsku svojinu.

Autorsko pravo štiti autorska dela. Primeri autorskih dela su književna dela, naučna dela,

računarski programi, muzička dela, filmska dela, dramska dela, itd. Autorsko pravo štiti samo

originalna dela. Originalno je ono delo koje je nastalo radom autora, (drugim rečima, koje

autor nije kopirao od drugog lica) i koje poseduje makar minimalan stepen kreativnosti. Za

sticanje autorskog prava nije potrebno da autor vodi neki upravni ili sudski postupak već

autorsko pravo nastaje "automatski", onog trenutka kada autor stvori autorsko delo, tog

trenutka nastaje i autorsko pravo.

Industrijsku svojinu čine sledeće pravne grane: patentno pravo, žigovi, industrijski dizajn,

oznake geografskog porekla, topografije poluprovodničkih proizvoda.

Patent je pravo koje se priznaje za pronalazak, koji je novo tehničko rešenje nekog problema,

koje ima inventivni nivo i koje je industrijski primenljivo. Predmet pronalaska koji se štiti

patentom može biti proizvod, postupak, primena proizvoda i primena postupka. Patentirani

pronalasci zadiru u svaki aspekt ljudskog života, od prenosa električne energije (Teslini

patenti) i mikroprocesora (Intelovi patenti) do hemijskih olovaka (Biroovi patenti).

Žig je pravno zaštićen znak kojim jedno fizičko ili pravno lice obeležava svoje proizvode i

usluge u prometu kako bi potrošači mogli da ih razlikuju od istih takvih, ili sličnih proizvoda

i usluga, koje u promet stavlja drugo fizičko ili pravno lice. Primera radi, kompanija "Bambi"

iz Požarevca proizvodi keks koji obeležava svojim žigom "bambi". Potrošač na osnovu tog

žiga razlikuje keks te kompanije od keksa nekog drugog proizvođača, na primer "Jaffa" iz

Crvenke.

Industrijski dizajn je pravo kojim se štiti novi spoljni oblik nekog industrijskog ili zanatskog

proizvoda. Ako proizvođač kišobrana, primera radi, osmisli neku novu šaru na svom

proizvodu, on može da je, pod određenim uslovima, zaštiti kao industrijski dizajn. Drugi

proizvođači kišobrana neće moći da koriste takvu šaru sve dok za to od nosioca prava na

industrijski dizajn ne dobiju dozvolu. Na taj način određeni privredni subjekt stiče

monopolsko pravo na izgledu svog proizvoda. Pored toga, industrijskim dizajnom štiti se i

trodimenzionalni oblik, na primer, karoserija nekog automobila, izgled nakita, oblik

kompjuterskog monitora itd.

Oznake geografskog porekla čine dve vrste oznaka: imena porekla i geografske oznake. Ime

porekla je geografski naziv zemlje, regiona, ili lokaliteta, kojim se označava proizvod koji

odatle potiče, čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljeni geografskom

sredinom, uključujući prirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada i priprema u

celini odvijaju na određenom ograničenom području. Na primer "Leskovački domaći ajvar",

"Futoški kupus", "Pirotski ćilim" itd. Geografske oznake su takođe geografski nazivi kojima

se obeležavaju proizvodi koji potiču sa datog geografskog područja i koji svoju reputaciju

duguju tom geografskom području.

Kao poseban oblik ("sui generis") intelektualne svojine je zaštita prava oplemenjivača biljnih

sorti (zaštita biljnih sorti).

2. Značaj intelektualne svojine

Značaj intelektualne svojine ogleda se pre svega u činjenici da njenom doslednom i

odlučnom zaštitom stvaramo bolje uslove za jačanje ekonomije Republike Srbije. Pored toga,

zaštita intelektualne svojine u skladu sa evropskim standardima uslov je i za pristupanje

Republike Srbije Evropskoj uniji. Njoj je posvećeno Poglavlje 7 - Intelektualna svojina u

pregovorima za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji.

Zakonima iz ove oblasti precizno su propisani sadržina i obim ovlašćenja nosilaca prava,

način njihovog vršenja, kao i njihova ograničenja. U tom smislu, spomenuta prava ne

predstavljaju prepreku slobodnom pristupu znanju i zajedničkom nasleđu, slobodi

izražavanja, razvoju kreativnosti i inovacija itd.

Studija pod nazivom "Doprinos delatnosti zasnovanih na autorskom pravu privredi Srbije"

pokazuje da u Republici Srbiji, kao i u svim drugim zemljama, postoje čitavi privredni sektori

koji počivaju na iskorišćavanju autorskih dela i predmeta srodnih prava. Ukupno učešće svih

kreativnih industrija u stvaranju bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije je 4.61%.

Najveći udeo od 3,10% daju ključne delatnosti. Tu spadaju: štampa i izdavaštvo, muzika,

kinematografija i video produkcija, radio i TV, fotografija, softver i baze podataka, vizuelne i

grafičke umetnosti, usluge oglašavanja, organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i

srodnih prava. Nabrojane industrije stvaraju više bruto domaćeg proizvoda nego rudarstvo ili

usluge smeštaja i ishrane, i približno jednako kao finansijske delatnosti, osiguranje ili

snabdevanje električnom energijom.

U ukupnoj zaposlenosti u Republici Srbiji, kreativne industrije učestvuju sa 4%. Ukupno, u

kreativnim industrijama u Republici Srbiji radi 90,503 radnika. Daleko najveći broj, 25.584

radnika, zaposlen je u štampi i izdavačkim delatnostima, a na drugom mestu su proizvodnja

softvera i baza podataka, gde radi 5.868 zaposlenih radnika.

U međunarodnoj studiji pod nazivom "Vreme kulture, prva globalna mapa kulturnih i

kreativnih industrija", koju je sačinila američka agencija EY, na inicijativu Međunarodnog

udruženja autora i kompozitora (CISAC), objavljenoj u decembru 2015. godine, navodi se,

pored ostalog, sledeće: "Da bi zadržali svoju vodeću ulogu, ključni evropski igrači u oblasti

kreativnih industrija moraju da se uhvate ruku pod ruku sa kreativnim industrijama u usponu

koje dolaze iz drugih delova Evrope. Narastajuće industrije video igara u Srbiji, Hrvatskoj i

Sloveniji, televizija i muzika u Turskoj, filmska umetnost u Rusiji, nude jasnu mogućnost da

Evropa poveća svoj uticaj na globalnom nivou kada je reč o kreativnim industrijama".

U Republici Srbiji postoji mnogo kreativnog potencijala, a potrebno je da se stvore

pretpostavke da intelektualni rad bude zaštićen i adekvatno nagrađen.

3. Glavni ciljevi Strategije razvoja intelektualne svojine za period od 2018. do 2022. godine

Glavni ciljevi Strategije razvoja intelektualne svojine za period od 2018. do 2022. godine su:

- Harmonizacija nacionalnog sa evropskim zakonodavstvom u oblasti intelektualne svojine;

- Unapređenje sprovođenja prava intelektualne svojine;

- Obrazovanje i podizanje kapaciteta za transfer znanja u funkciji unapređenja primene

intelektualne svojine u privredi.

Strategija razvoja intelektualne svojine za period od 2011. do 2015. godine

Prva strategija intelektualne svojine u Republici Srbiji je Strategija razvoja intelektualne

svojine za period od 2011. do 2015. godine ("Službeni glasnik RS", broj 49/11) koju je Vlada

donela u junu 2011. godine. Cilj te strategije bio je da se razvije sistem intelektualne svojine

u skladu sa najboljom međunarodnom praksom. Strateški ciljevi su bili:

- Usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa evropskim;

- Unapređenje sprovođenja prava intelektualne svojine;

- Ekonomsko iskorišćavanje prava intelektualne svojine;

- Podizanje nivoa svesti o značaju prava intelektualne svojine.

Ispunjavajući ciljeve iz Strategije razvoja intelektualne svojine za period od 2011. do 2015.

godine, ostvareni su brojni, značajni rezultati i ostvareni skoro svi predviđeni ciljevi.

Doneto je više važnih zakona iz oblasti intelektualne svojine - Zakon o autorskom i srodnim

pravima ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11, 119/12 i 29/16 - odluka US), Zakon o

žigovima ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 10/13 i 44/18 - dr. zakon), Zakon o pravnoj

zaštiti industrijskog dizajna ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 45/15 i 44/18 - dr. zakon),

Zakon o patentima ("Službeni glasnik RS", br. 99/11 i 113/17 - dr. zakon), Zakon o zaštiti

topografija poluprovodničkih proizvoda ("Službeni glasnik RS", broj 55/13), Zakon o

posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine ("Službeni glasnik

RS", br. 46/06 i 104/09 - dr. zakon), Zakon o zaštiti poslovne tajne ("Službeni glasnik RS",

broj 72/11), Zakon o optičkim diskovima ("Službeni glasnik RS", broj 52/11) i Zakona o

zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti ("Službeni glasnik RS", br. 41/09 i 88/11). Međutim,

i pored toga što su ti zakoni dodatno približili naš pravni sistem evropskim propisima u

oblasti prava intelektualne svojine, neki od njih moraju dodatno da se usklađuju sa evropskim

direktivama. Razlog za to delimično proizlazi iz toga što neki od tih propisa inicijalno nisu

bili usklađeni sa postojećim evropskim direktivama, a delimično iz toga što je Evropska unija

u međuvremenu donela nove direktive sa kojima naši zakoni u procesu pristupanja Evropskoj

uniji moraju da se usklade. Stoga je Strategija razvoja intelektualne svojine za period od

2018. do 2022. godine, u izvesnoj meri, nastavak onoga što nije završeno u prethodnom

periodu.

Pored toga što je donet niz važnih propisa iz oblasti intelektualne svojine, ostvareni su i neki

drugi, značajni rezultati u unapređenju sistema zaštite intelektualne svojine u Republici

Srbiji, sve u skladu sa ciljevima iz Strategije razvoja intelektualne svojine za period od 2011.

do 2015. godine.

Zavod za intelektualnu svojinu je završio digitalizaciju postojeće dokumentacije, uveo je

elektronsko poslovanje, omogućio elektronsko podnošenje prijava prava industrijske svojine,

itd. Takođe, u Zavodu za intelektualnu svojinu unapređen je sistem interne kontrole kvaliteta

rada i uvedena verifikacija sistema kontrole kvaliteta rada od strane sertifikacionog tela.

Uvedene su i neke novine u postupcima zaštite prava industrijske svojine, pre svega,

dvostepenost u odlučivanju, te pravo žalbe na prvostepene odluke Zavoda za intelektualnu

svojinu. Izvršena je koncentracija teritorijalne nadležnosti građanskih i privrednih sudova

koji u prvom stepenu sude u parnicama zbog povrede prava intelektualne svojine i u tom

pogledu doneti su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova ("Službeni

glasnik RS", broj 101/13), i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima

sudova i javnih tužilaštava sudova ("Službeni glasnik RS", broj 101/13) a koji se primenjuju

počev od 1. januara 2014. godine.

Na polju sprovođenja prava intelektualne svojine, načinjeni su neki značajni koraci napred.

Utvrđen je obavezujući sistem jednoobraznog evidentiranja i statističke obrade podataka u

vezi sa sankcionisanjem povreda prava intelektualne svojine.

Važni rezultati ostvareni su i na polju jačanja naših kapaciteta kada je reč o zaštiti

intelektualne svojine. Primera radi, uspostavljena je radna jedinica Uprave policije za

nadgledanje interneta; u Upravi carina sistematizovano je posebno radno mesto koordinatora

za intelektualnu svojinu; uspostavljena je institucionalna koordinacija organa na polju

operativne zaštite prava intelektualne svojine, obrazovano je Koordinaciono telo za efikasnu

zaštitu prava intelektualne svojine u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Koordinaciono telo)

Odlukom o obrazovanju Koordinacionog tela za efikasnu zaštitu prava intelektualne svojine u

Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", br. 121/14, 18/15, 48/16 i 105/16); formirana je

međusektorska komisija od strane ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede,

šumarstva i vodoprivrede i izrađeni zapisinici i periodični izveštaji o realizovanim

aktivnostima od strane komisije i inspekcije; osnovan je Centar za transfer tehnologije pri

Beogradskom univerzitetu.

Najvažnije je istaći da je ključni cilj nove strategije razvoja intelektualne svojine -

sprovođenje prava intelektualne svojine, odnosno, njena zaštita pred sudovima, tužilaštvima,

inspekcijskim organima, policijom i carinom. U tom pogledu, Strategije razvoja intelektualne

svojine za period od 2018. do 2022. godine preuzima tri cilja koja nisu potpuno ostvarena u

prethodnom periodu i u najvećoj meri se koncentriše na nove ciljeve koji moraju da budu

ostvareni, a koji se, odnose prevashodno na sprovođenje prava intelektualne svojine. Primera

radi, cilj pod nazivom "Sačiniti program međusobne saradnje između policije, carine,

inspekcija, Republičke radiodifuzne agencije, sudova, javnih tužilaštava i Zavoda za

intelektualnu svojinu", predviđen Strategijom razvoja intelektualne svojine za period od

2011. do 2015. godine, nije ostvaren, ali je predviđen ovom strategijom u vidu unapređenja

koordinacije rada organa nadležnih za sprovođenje prava intelektualne svojine.

Prva strategija iz ove oblasti u Republici Srbiji - Strategija razvoja intelektualne svojine za

period od 2011. do 2015. godine, predstavlja polaznu osnovu na koju se sada nadovezuje ova

strategija i to posebno u domenu sprovođenja prava intelektualne svojine. Njen najznačajniji

uspeh bio je viši nivo usklađenosti nacionalnog zakonodavstva u oblasti intelektualne svojine

sa evropskim zakonodavstvom, pored drugih rezultata koji su takođe postignuti.

Strategija razvoja intelektualne svojine za period od 2018. do 2022. godine

Bez obzira na rezultate ostvarene na osnovu Strategije razvoja intelektualne svojine za period

od 2011. do 2015. godine, Republika Srbija se i dalje suočava sa nizom izazova u oblasti

intelektualne svojine. U periodu koji je pred nama neophodno je nastaviti sa procesom

usaglašavanja domaćeg zakonodavstva u oblasti intelektualne svojine sa evropskim

propisima i unaprediti sprovođenje prava intelektualne svojine.

Strategija razvoja intelektualne svojine za period od 2018. do 2022. godine uzima u obzir

rezultate Strategije i usmerava se na rešavanje gore navedenih ciljeva.

II SISTEM INTELEKTUALNE SVOJINE U REPUBLICI SRBIJI

Pravni okvir u oblasti intelektualne svojine

Propise iz oblasti intelektualne svojine čine:

1) potvrđeni međunarodni ugovori;

2) zakoni;

3) podzakonski akti.

Detaljni pregled propisa Republike Srbije i međunarodnih ugovora iz oblasti intelektualne

svojine dat je u Aneksu.

Evropske integracije u oblasti intelektualne svojine

Usklađivanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti intelektualne svojine sa pravnim

tekovinama Evropske unije, kako bi se obezbedio jednak nivo zaštite i poštovanja prava

intelektualne svojine kao u Evropskoj uniji, obaveza je koju je Republika Srbija preuzela na

osnovu člana 75. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i

njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane (SSP) - Zakon o

potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih

država članica ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 83/08, 11/13 i 12/14), koji

je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine.

Dvadesetog juna 2017. godine Republika Srbija je u pregovorima za pristupanje Republike

Srbije Evropskoj uniji otvorila Poglavlje 7 - Intelektualna svojina. Evropska unija je donela

"Pristupni dokument" (AD 14/17) u kome je navedeno koje uslove Republika Srbija mora da

ispuni da bi privremeno zatvorila Poglavlje 7 - Intelektualna svojina.

Republika Srbija, u propisima iz oblasti intelektualne svojine, mora da izmeni odredbe koje

se tiču iscrpljenja prava tako da se iscrpljenje odvija na teritoriji država članica Evropske

unije i teritoriji država Evropskog ekonomskog prostora.

Kada je reč o autorskom pravu, neophodno je da se propisi Republike Srbije kojima se

uređuje oblast autorskog i srodnih prava usaglase sa evropskim direktivama iz ove oblasti,

kao i da se izmene odredbe koje uređuju da se naknada za javno saopštavanje muzičkih dela,

interpretacije i fonograma u zanatskim radnjama ne plaća.

Kada je reč Zakonu o patentima, Zakonu o žigovima, Zakonu o zaštiti industrijskog dizajna i

Zakonu o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda, oni se takođe moraju uskladiti sa

acquis-em u toku 2018. godine.

Pored gore navedenog, neophodno je jačanje administrativnih i ljudskih kapaciteta kada je

reč o sprovođenju prava intelektualne svojine i u metodološki uređenom postupku, na

redovnom šestomesečnom nivou, obaveštavanje Evropske komisije o aktivnostima na polju

sprovođenja prava intelektualne svojine. Potrebno je jačanje formalne koordinacije različitih

zainteresovanih strana u oblasti sprovođenja prava.

Institucionalni okvir nacionalnog sistema intelektualne svojine

Paralelno sa usaglašavanjem zakonskog okvira u oblasti intelektualne svojine sa pravnim

tekovinama Evropske unije, u Republici Srbiji je tekao i razvoj institucionalnog okvira

potrebnog za razvoj i zaštitu prava intelektualne svojine.

Pored Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje obavlja poslove državne

uprave koji se odnose na propise u oblasti zaštite i prometa prava intelektualne svojine,

institucionalni okvir obuhvata i sledeće organe i institucije koje postupaju u oblasti prava

intelektualne svojine:

- Zavod za intelektualnu svojinu;

- Ministarstvo finansija - Uprava carina;

- Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija - Sektor tržišne inspekcije;

- Ministarstvo zdravlja - Inspekcija za lekove i medicinska sredstva;

- Ministarstvo finansija - Poreska uprava;

- Ministarstvo unutrašnjih poslova - Direkcija policije;

- Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za zaštitu bilja;

- Ministarstvo odbrane;

- Javno tužilaštvo;

- Sudovi nadležni za rešavanje sporova iz intelektualne svojine.

Zavod za intelektualnu svojinu

Zavod za intelektualnu svojinu je posebna organizacija, odnosno organ državne uprave

Republike Srbije. Njegovo sedište je u Beogradu. U Zavodu za intelektualnu svojinu radi 79

zaposlenih na neodređeno vreme dok je sistematizovano 88 radnih mesta.

Zavod za intelektualnu svojinu je nadležan da vodi upravni postupak zaštite prava

industrijske svojine, uključujući patente, žigove, industrijski dizajn, oznake geografskog

porekla, topografije poluprovodničkih proizvoda. Kada je reč o autorskom i srodnim pravima,

Zavod za intelektualnu svojinu je ovlašćen da vrši nadzor nad radom organizacija za

kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, deponovanje autorskih dela i predmeta

srodnih prava, izdavanje pisanih pravnih mišljenja i obavljanje drugih aktivnosti.

Zavod za intelektualnu svojinu učestvuje u pripremi podzakonskih akata u oblasti

intelektualne svojine.

Zavod za intelektualnu svojinu, kroz rad Centra za edukaciju i informisanje, pruža podršku

nosiocima prava tako što pruža informacije u vezi sa podnošenjem prijava i postupcima za

priznanje prava intelektualne svojine u nadležnosti ovog zavoda (patenata, žigova,

industrijskog dizajna itd.), pruža pomoć u identifikovanju njihovih prava intelektualne

svojine, daje savete kako da zaštite ta prava, itd. Takođe, Zavod za intelektualnu svojinu

pruža podršku i pomoć i institucijama koje imaju odgovarajuću ulogu u sprovođenju prava

intelektualne svojine i to na sledeći način:

- davanjem obuka i održavanjem seminara posvećenih pravima intelektualne svojine;

- održavanjem elektronskih baza podataka o pravima industrijske svojine u Republici Srbiji

po kojima Zavod za intelektualnu svojinu vodi postupke i koje su dostupne putem interneta;

- izdavanjem potvrda i uverenja o činjenicama o kojima vodi evidenciju, u skladu sa

zakonom.

Ministarstvo finansija - Uprava carina

Uprava carina je organ u sastavu Ministarstva finansija. Sedište te uprave nalazi se u

Beogradu, a u njenom sastavu je 15 carinarnica u Republici Srbiji. U Upravi carina trenutno

radi oko 2.500 službenika. Svi carinski službenici koji vrše carinski nadzor ili kontrolu robe

ovlašćeni su da zadrže robu za koju posumnjaju da povređuje pravo intelektualne svojine.

Pored toga, u okviru Sektora za kontrolu primene carinskih propisa, postoji specijalizovano

Odeljenje za zaštitu intelektualne svojine, koje ima 12 carinskih službenika i nadležno je za

koordinaciju svih aktivnosti Uprave carina na suzbijanju krivotvorenja i piraterije.

U cilju boljeg funkcionisanja, Uprava carina je 2013. godine unapredila aplikaciju INES+. Ta

aplikacija sadrži relevantne podatke o zadržanoj robi za koju je izražena sumnja u povredu

prava, povređenim pravima intelektualne svojine, vrsti, količini i vrednosti robe, učesnicima

u postupku itd. U INES+ se takođe unose podaci iz zahteva za preduzimanje mera za zaštitu

prava intelektualne svojine, koje podnose nosioci prava (informacije o registrovanim pravima

intelektualne svojine, nosiocima prava, zastupnicima, ovlašćenim distributerima, fotografije

robe itd.). Aplikacija u okviru svojih različitih modula omogućava brzu razmenu informacija

između Odeljenja za zaštitu intelektualne svojine, carinarnica i nosilaca prava, s tim što

nosioci prava nemaju pristup INES+ aplikaciji, već imaju mogućnost da preko e-IPR

aplikacije elektronskim putem podnose zahteve. Time se doprinosi većoj efikasnosti u

sprovođenju mera zaštite prava intelektualne svojine. Uloga predmetne aplikacije je da, osim

razmene podataka i statističkog izveštavanja, omogući kvalitetnu analitiku u cilju planiranja

budućih aktivnosti različitih organizacionih jedinica Uprave carina, usmerenih ka suzbijanju

krivotvorenja i pirateriji. Odeljenje za zaštitu intelektualne svojine, u saradnji sa

predstavnicima SEED projekta (Sistematska elektronska baza podataka) koji se vodi pod

pokroviteljstvom Evropske komisije, učestvovalo je u izradi elektronske baze podataka čije

formiranje je propisano odredbama člana 287a Carinskog zakona ("Službeni glasnik RS", br.

18/10, 29/15, 108/16, 113/17 - dr. zakon). Elektronska baza podataka puštena je u rad aprila

2018. godine i dostupna je na sajtu Uprave carina.

Tokom 2015. godine imenovano je pet regionalnih koordinatora u okviru carinarnice najvišeg

rizika koji su u sklopu svojih redovnih poslovnih aktivnosti dobili ovlašćenja za

preduzimanje mera i radnji u oblasti zaštite prava intelektualne svojine. Polazeći od potrebe

jačanja administrativnih kapaciteta i efikasnosti carinske službe sa aspekta primene mera

zaštite prava intelektualne svojine, Uprava carina je tokom marta 2018. godine izvršila

izmenu i dopunu unutrašnje sistematizacije radnih mesta i sistematizovala posebna radna

mesta za regionalne koordinatore, koji organizaciono pripadaju Odeljenju za zaštitu

intelektualne svojine, a u okviru postojećeg broja zaposlenih carinskih službenika.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija - Sektor tržišne inspekcije

Sektor tržišne inspekcije u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, vrši

inspekcijski nadzor nad proizvodnjom i prometom robe kojom se povređuju prava

intelektualne svojine (žig, dizajn, patent, mali patent, geografska oznaka porekla, topografija

poluprovodničkih proizvoda, autorsko i srodna prava), kao i nadzor nad proizvodnjom i

prometom robe zaštićene autorskim pravom i srodnim pravima.

Pored ovlašćenja koja su propisana za sve organe koji obavljaju poslove inspekcijskog

nadzora i pored opštih ovlašćenja tržišnog inspektora koja su propisana Zakonom o trgovini

("Službeni glasnik RS", br. 53/10, 10/13 i 44/18 - dr. zakon), Zakonom o zaštiti potrošača

("Službeni glasnik RS", br. 62/14, 6/16 - dr. zakon i 44/18 - dr. zakon), Zakonom o

oglašavanju ("Službeni glasnik RS", broj 6/16) i propisima koji se odnose na bezbednost

proizvoda i koja se sprovode po službenoj dužnosti, Sektor tržišne inspekcije, u delu

sprovođenja prava intelektualne svojine, ima:

- ovlašćenja radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, koja preduzima kako po

službenoj dužnosti tako i po zahtevu nosioca prava intelektualne svojine, koja primenjuje u

saradnji sa svim nadležnim organima u oblasti zaštite i sprovođenja prava intelektualne

svojine;

- prava i dužnosti u okviru inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem Zakona o optičkim

diskovima ("Službeni glasnik RS", broj 52/11), koja primenjuje u saradnji sa Upravom carina

i Ministarstvom unutrašnjih poslova.

Sektor tržišne inspekcije je organizovan kao sektor u sastavu Ministarstva trgovine, turizma i

telekomunikacija, sa sedištem u Beogradu i 24 operativna odeljenja za rad na terenu. Sa

stanjem u januaru 2017. godine Sektor tržišne inspekcije ima 423 zaposlena državna

službenika-inspektora, od kojih je 47 specijalizovano za oblast intelektualne svojine. Tržišni

inspektori obavljaju poslove usmerene na identifikovanje povreda prava intelektualne svojine

i identifikaciju i privremeno oduzimanje krivotvorene i piratske robe, o čemu, po tužbi

nosioca prava intelektualne svojine, konačnu odluku donosi nadležni sud. U sedištu Sektora

tržišne inspekcije obezbeđena je koordinacija rada svih tržišnih inspektora koji imaju

saradnju sa drugim organima nadležnim za sprovođenje prava intelektualne svojine.

Ministarstvo zdravlja - Inspekcija za lekove i medicinska sredstva

Inspekcija za lekove i medicinska sredstva je u sastavu Ministarstva zdravlja, sa sedištem u

Beogradu. U Inspekciji za lekove i medicinska sredstva radi sedam inspektora, sa

ovlašćenjima na celoj teritoriji Republike Srbije. Inspekcija za lekove i medicinska sredstva

obezbeđuje da lekovi i medicinska sredstva koja se proizvode, koriste ili stavljaju u prometu

u Republici Srbiji, odnosno nalaze u legalnom lancu snabdevanja nisu falsifikovani, u skladu

sa zakonom.

Inspekcija za lekove i medicinska sredstva postupa po prijavi ili po službenoj dužnosti.

Ministarstvo finansija - Poreska uprava

Poreska uprava je organ u sastavu Ministarstva finansija. U okviru redovnih aktivnosti

kontrole javnih prihoda od strane inspektora terenske kontrole obavlja i poslove na otkrivanju

povrede prava intelektualne svojine na računarske programe (softver) i baze podataka i

donosi akte u skladu sa zakonom, na koji način se obezbeđuje i borba protiv institucionalne

softverske piraterije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova - Direkcija policije

Direkcija policije je u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova. Obavlja poslove istrage

krivičnih dela u oblasti prava intelektualne svojine koja su utvrđena Krivičnim zakonikom.

Svi policijski službenici su ovlašćeni da vrše istragu krivičnih dela u oblasti intelektualne

svojine, a pored preduzimanja mera na osnovu zahteva nosilaca prava mogu da postupaju i po

službenoj dužnosti. Postoje dve službe u Odeljenju kriminalističke policije u okviru Direkcije

policije, koje postupaju u oblasti prava intelektualne svojine, konkretno:

- Odsek za suzbijanje prevara i zaštitu intelektualne svojine;

- Odsek za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne svojine.

Odsek za suzbijanje prevara i zaštitu intelektualne svojine vrši istrage korupcije i privrednog

kriminala, uključujući krivična dela u oblasti intelektualne svojine u vezi sa fizičkom robom.

Kancelarije Odseka se nalaze u Beogradu, a obuhvata i 27 regionalnih službi. Trenutno, tim

koji radi u sedištu ima četvoro službenika, uključujući i supervizora. Odsek za suzbijanje

kriminala u oblasti intelektualne svojine vrši istrage krivičnih dela u oblasti intelektualne

svojine, koja obuhvataju korišćenje kompjutera ili kompjuterskih mreža. Odsek trenutno ima

pet službenika, a njihove kancelarije se nalaze u Beogradu.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za zaštitu bilja

Poslove iz oblasti zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti u Republici Srbiji obavlja Uprava

za zaštitu bilja, koja je u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U

Upravi za zaštitu bilja, Grupa za zaštitu biljnih sorti i biološku sigurnost obavlja poslove koji

se odnose na zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti, koordiniranje rada Stručnog saveta za

zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti, međunarodnu saradnju sa relevantnim institucijama

u ovoj oblasti (UPOV, CPVO) i druge poslove. Poslove zaštite prava oplemenjivača biljnih

sorti, pored rukovodioca Grupe, obavlja dvoje državnih službenika.

Ministarstvo odbrane

Ukoliko se na osnovu kriterijuma za ocenu poverljivosti utvrdi da je predmet prijave

poverljivi pronalazak, postupak ispitivanja i zaštite poverljivih pronalazaka i tehničkih

unapređenja značajnih za odbranu, sprovodi Ministarstvo odbrane u okviru svoje

organizacione strukture i kapaciteta, a na osnovu Pravilnika o postupku ispitivanja poverljive

prijave patenta, malog patenta i tehničkih unapređenja značajnih za odbranu i ostvarivanju

prava pronalazača ("Službeni vojni list", broj 35/09).

Ovim pravilnikom uređuju se postupak ispitivanja poverljive prijave patenta i malog patenta,

postupak ispitivanja tehničkih unapređenja značajnih za odbranu i bliži način njihove zaštite;

sadržina i način vođenja i čuvanja Registra prijava poverljivih patenata i malih patenata i

Registra poverljivih patenata i malih patenata kao i moralna i imovinska prava pronalazača. U

pogledu institucionalnih kapaciteta u oblasti zaštite poverljivih pronalazaka, odredbom člana

14. stav 2. tačka 31) Zakona o odbrani ("Službeni glasnik RS", br. 116/07, 88/09 - dr. zakon,

104/09 - dr. zakon i 10/15) utvrđena je nadležnost Ministarstva odbrane u oblasti

naučnoistraživačke i inventivne delatnosti od značaja za odbranu.

U skladu sa Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu

odbrane, postupak pravne zaštite poverljivih pronalazaka i tehničkih unapređenja od značaja

za odbranu sprovodi Uprava za strategijsko planiranje u Sektoru za politiku odbrane. U

Upravi za strategijsko planiranje, u okviru Odeljenja za naučnoistraživačku i inventivnu

delatnost, formirana je Grupa za inventivnu delatnost u okviru koje se sprovodi postupak

pravne zaštite poverljivih pronalazaka. Navedene poslove u Grupi obavljaju tri lica, dva

inžinjera tehničke struke i diplomirani pravnik.

Postupak suštinskog ispitivanja poverljivih pronalazaka sprovodi se u okviru organizacione

strukture i kapaciteta Ministarstva odbrane, gde se u odnosu na svaku pojedinačnu poverljivu

prijavu patenta ili malog patenta, za suštinsko ispitivanje, određuje nosilac planiranja

(taktički ili tehnički nosilac) za sredstvo na koje se pronalazak odnosi ili stručno osposobljena

jedinica ili ustanova Ministarstva odbrane.

Javno tužilaštvo

Javno tužilaštvo nema posebno odeljenje za prava intelektualne svojine. Međutim, Zakonom

o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv visokotehnološkog kriminala

("Službeni glasnik RS", br. 61/05 i 104/09), u Višem javnom tužilaštvu obrazovano je

posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (u daljem tekstu: Posebno

tužilaštvo), koje je, između ostalog, nadležno i za zaštitu intelektualne svojine na internetu,

odnosno za krivična dela protiv intelektualne svojine kada je predmet ili sredstvo izvršenja

krivičnog dela računar, računarski sistemi, računarski podaci ili računarske mreže.

Nadležnost Posebnog tužilaštva ustanovljena je za teritoriju Republike Srbije, usled čega

Posebno tužilaštvo ima značajnu ulogu u okviru institucionalnog okvira nacionalnog sistema

intelektualne svojine u Republici Srbiji.

Sudovi nadležni za rešavanje sporova iz oblasti prava intelektualne svojine

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj

101/13) koji se primenjuje počev od 1. januara 2014. godine, Privredni sud u prvom stepenu

sudi u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka, industrijskog

dizajna, modela, uzoraka, žigova, oznaka geografskog porekla, topografije integrisanih kola,

odnosno topografije poluprovodničkih proizvoda i oplemenjivača biljnih sorti, koji nastanu

između pravnih lica. Viši sud u Beogradu sudi u prvom stepenu u sporovima o autorskim i

srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka, industrijskog dizajna, modela, uzoraka,

žigova, oznaka geografskog porekla, topografije integrisanih kola, odnosno topografije

poluprovodničkih proizvoda i oplemenjivača biljnih sorti ako nije nadležan drugi sud.

Privredni apelacioni sud je nadležan za odlučivanje o žalbama izjavljenim na odluke

Privrednog suda u Beogradu, a Apelacioni sud u Beogradu za odlučivanje o žalbama

izjavljenim na odluke Višeg suda u Beogradu. Za predmete krivičnog sudskog gonjenja u

oblasti intelektualne svojine, u prvom stepenu nadležan je osnovni sud. U Republici Srbiji

ima oko 2.700 sudija. Nijedan od sudija nije specijalizovan isključivo za prava intelektualne

svojine. Međutim, zbog koncentracije predmeta iz oblasti prava intelektualne svojine, u

Privrednom sudu u Beogradu i Višem sudu u Beogradu, ograničen je broj sudija koji rešavaju

predmete iz oblasti prava intelektualne svojine.

Koordinacija nacionalnog sistema intelektualne svojine

U većini država među kojima je i Republika Srbija, postoje brojne institucije čiji je zadatak

zaštita prava intelektualne svojine. Nadležnosti ovih institucija često se preklapaju. Stoga,

Vlada i nadležne institucije treba da razviju model saradnje koji će obezbediti delotvornu i

efikasnu zaštitu prava intelektualne svojine. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo

finansija zaključili su Protokol o saradnji i razmeni informacija o svim pitanjima u vezi sa

sprovođenjem prava intelektualne svojine. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

(Sektor tržišne inspekcije) i Ministarstvo finansija (Uprava carina) zaključili su Protokol o

saradnji i sprovođenju prava intelektualne svojine. Pored toga, Zavod za intelektualnu svojinu

i Pravosudna akademija zaključili su Protokol o saradnji po pitanju obuke u oblasti prava

intelektualne svojine. Takođe, glavne institucije nadležne za sprovođenje prava intelektualne

svojine imaju ad hoc saradnju u vezi sa:

- pripremom nacrta zakona i predloga podzakonskih akata;

- pristupanjem Evropskoj uniji;

- obukom zaposlenih u institucijama nadležnim za sprovođenje prava intelektualne svojine.

Vlada je 30. oktobra 2014. godine donela Odluku o obrazovanju Koordinacionog tela za

efikasnu zaštitu prava intelektualne svojine u Republici Srbiji. Zadatak Koordinacionog tela

je da se obezbedi efikasna zaštita prava intelektualne svojine. Navedenom odlukom

Koordinaciono telo je ovlašćeno da obrazuje radne grupe koje će mu pomoći u ostvarenju

ovog cilja.

U svom poslednjem Izveštaju o napretku Republike Srbije, Evropska komisija je naglasila da

"Republika Srbija treba da ojača formalnu saradnju između različitih zainteresovanih strana u

oblasti sprovođenja prava" kao i da je "stalno koordinaciono telo za sprovođenje prava

intelektualne svojine osnovano u oktobru 2014. godine, ali još uvek ne funkcioniše punim

kapacitetom."

U okviru Koordinacionog tela obrazovane su tri radne grupe koje se bave pitanjem podizanja

nivoa svesti o značaju prava intelektualne svojine, statističkim podacima o povredama prava

intelektualne svojine i strategijom razvoja prava intelektualne svojine:

1. Radna grupa za izradu strategije za razvoj intelektualne svojine u oblasti sprovođenja prava

intelektualne svojine i Akcionog plana Strategije za period od 2016. godine do 2020. godine

osnovana Rešenjem broj 119-1-169/2015-16-1 od 19. maja 2015. godine.

2. Radna grupa za razmenu podataka u oblasti sprovođenja prava intelektualne svojine

osnovana Rešenjem broj 119-1-169/2015-16-2 od 4. juna 2015. godine.

3. Radna grupa za podizanje svesti o krivotvorenju i pirateriji osnovana Rešenjem broj 021-

2015/7204-01 od 13. oktobra 2015. godine.

INFRASTRUKTURA NACIONALNOG SISTEMA INTELEKTUALNE SVOJINE

Kompleksna priroda intelektualne svojine iziskuje stvaranje funkcionalne i efikasne

infrastrukture različitih institucija čiji je cilj da intelektualnu svojinu na kvalitetan način štite,

unapređuju i iskorišćavaju. U Republici Srbiji, ona obuhvata delatnost zastupnika za prava

intelektualne svojine, organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih prava, centara za

transfer tehnologije.

Zastupnici za prava intelektualne svojine - Na osnovu člana 2. Pariske konvencije za zaštitu

industrijske svojine - Uredba o ratifikaciji Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine

("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", broj 5/74 i "Službeni list

SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 7/86 - dr. uredba), zastupnici zastupaju fizička i pravna

lica pred nacionalnim institucijama nadležnim za zaštitu prava intelektualne svojine.

Državljani Republike Srbije mogu svoja prava da ostvaruju sami, bez pomoći zastupnika, dok

lica koja nisu državljani Republike Srbije imaju obavezu da pred nacionalnim organima

pravne radnje obavljaju preko zastupnika koji je državljanin Republike Srbije.

Organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava - Autor određenog dela

ima pravo da dozvoli ili da zabrani korišćenje svojih dela. Dramski pisac može biti saglasan

da se njegovo delo izvodi na sceni pod određenim dogovorenim uslovima. Pisac može

sklopiti ugovor sa izdavačem o objavljivanju i stavljanju u promet svoje knjige. Isto tako,

muzičar može pristati da se njegovo izvođenje zabeleži na kompakt disku. Ovi primeri

ilustruju kako vlasnici prava mogu individualno ostvarivati svoja prava. Međutim,

pojedinačno ostvarivanje prava je nemoguće kod određenih vrsta korišćenja. Autor ne može

da kontaktira svaku radio ili televizijsku stanicu redom, da bi sa svakom od njih ugovorio

licence i naknadu za emitovanje svojih dela. Nasuprot tome, nije praktično ni da emiter traži

posebnu dozvolu od svakog autora za korišćenje svakog autorskog dela. Nemogućnost

individualnog ostvarivanja ovih aktivnosti - od strane vlasnika prava kao i od strane korisnika

- stvara potrebu za postojanjem organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih

prava. Te organizacije obezbeđuju isplatu naknada svojim članovima - autorima i nosiocima

autorskog i srodnih prava. Članstvo u ovim organizacijama odnosi se na sve nosioce

autorskog i srodnih prava, bilo da je reč o kompozitorima, izdavačima, piscima, fotografima,

muzičarima ili interpretatorima. Prilikom pristupanja organizaciji za kolektivno ostvarivanje

prava, članovi dostavljaju lične podatke i prijavljuju dela koja su stvorili. Te informacije

sačinjavaju sastavni deo dokumentacije te organizacije, na osnovu koje je moguće utvrditi

vezu između dela i plaćanja naknade za korišćenje dela, koja se vrši odgovarajućem nosiocu

prava.

Trenutno u Republici Srbiji dozvolu za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava ima

šest organizacija. To su:

1. Organizacija muzičkih autora Srbije - Sokoj1;

2. Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora - PI2;

3. Organizacija proizvođača fonograma Srbije - OFPS3;

4. Organizacija fotografskih autora - OFA4;

5. Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava - OORP5;

6. Organizacija filmskih autora Srbije - UFUS-AFA6.

______

1 http://www.sokoj.rs/

2 http://www.pravainterpretatora.org/

3 http://www.ofps.org.rs/

4 http://www.ofa.rs/

5 (http://www.oorp.rs)

6 http://www.zastita.ufus.org.rs/

Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima organizaciju osnivaju autori, odnosno nosioci

autorskog ili srodnih prava, odnosno njihova udruženja (u daljem tekstu: osnivači).

Organizacija stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar u koji se upisuju udruženja u

skladu sa zakonom koji uređuje pravni položaj udruženja. Na organizaciju se shodno

primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pravni položaj udruženja, ako Zakonom o

autorskom i srodnim pravima nije drukčije određeno. Nakon osnivanja, osnivači organizacije

su dužni da od nadležnog organa, odnosno Zavoda za intelektualnu svojinu pribave dozvolu

za obavljanje delatnosti organizacije. Na osnovu zahteva organizacije, Zavod za intelektualnu

svojinu, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi, rešenjem organizaciji izdaje dozvolu

za obavljanje delatnosti kolektivnog ostvarivanja autorskog prava.

Centri (kancelarije) za transfer tehnologije - Za najveći broj univerziteta i istraživačkih

ustanova, transfer tehnologije je definisan kao "proces transfera rezultata naučnih istraživanja

iz jedne organizacije na neku drugu organizaciju u cilju daljeg razvoja, primene u privredi i

komercijalizacije." Ovaj transfer se generalno ostvaruje putem licencnih sporazuma

(ugovora) između univerziteta i istraživačkih ustanova i privatnih kompanija ili agencija za

komercijalizaciju koje su u javnom vlasništvu.

U licencnom sporazumu, univerzitet ili istraživački centar daje dozvolu (licencu) za

korišćenje intelektualne svojine u određenoj novorazvijenoj tehnologiji, korisniku licence ili

"spin-off" (supsidijarnoj) kompaniji, za licencnu naknadu ili plaćanje druge naknade. Na

osnovu prava intelektualne svojine univerzitet (istraživački centar) je vlasnik rezultata svojih

istraživanja i može da upravlja iskorišćavanjem tih rezultata, tako da prava intelektualne

svojine predstavljaju pravni osnov za transfer tehnologije u ovom smislu.

III GLAVNI CILJEVI STRATEGIJE I KONKRETNE MERE ZA NJENO SPROVOĐENJE

Sprovođenjem Strategije razvoja intelektualne svojine za period od 2018. do 2022. godine

trebalo bi da budu postignuti sledeći glavni ciljevi:

- GLAVNI CILJ 1: Harmonizacija nacionalnog sa evropskim zakonodavstvom u oblasti

intelektualne svojine;

- GLAVNI CILJ 2: Unapređenje sprovođenja prava intelektualne svojine;

- GLAVNI CILJ 3: Obrazovanje i podizanje kapaciteta za transfer znanja u funkciji

unapređenja primene intelektualne svojine u privredi.

Ostvarenjem gore navedenih ciljeva biće učinjen značajan doprinos u stvaranju društvenog i

ekonomskog okruženja koje će pogodovati kreativnom radu i stvaranju različitih dela iz

oblasti književnosti, nauke, muzike, pronalazaštva, itd. To će omogućiti stvaranje pogodnije

klime za brži ekonomski rast Republike Srbije i dolazak stranih investicija. Realizacija

glavnih ciljeva detaljno je utvrđena na nivou konkretnih ciljeva, koji se ostvaruju putem

konkretnih mera.

Mere za postizanje navedenih ciljeva ne zadiru u pravo na pristup informacijama od javnog

značaja, koje se ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje pristup informacijama od

javnog značaja.

Nadležni organi dužni su da prilikom preduzimanja mera za postizanje navedenih ciljeva,

svakom fizičkom licu, u vezi sa obradom podataka o ličnosti, obezbede i zaštitu prava na

privatnost i ostalih prava i sloboda, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o

ličnosti.

Glavni cilj 1:

HARMONIZACIJA NACIONALNOG SA EVROPSKIM ZAKONODAVSTVOM U

OBLASTI INTELEKTUALNE SVOJINE

Napredak Republike Srbije u pravcu evropskih integracija doveo je do višeg stepena

harmonizacije nacionalnog zakonodavstva u oblasti intelektualne svojine sa pravnim

tekovinama Evropske unije. Evropska unija je ocenila da je zakonodavstvo Republike Srbije

u oblasti intelektualne svojine u velikoj meri usaglašeno sa acquis-em, ali da je za privremeno

zatvaranje Poglavlja 7 - Intelektualna svojina, neophodno da Republika Srbija dodatno

usaglasi svoje propise sa evropskim direktivama iz oblasti intelektualne svojine. Takođe,

potrebno je donošenje strategije razvoja intelektualne svojine, unapređenje ljudskih i

tehničkih kapaciteta u ovoj oblasti, intenziviranje sprovođenja prava intelektualne svojine,

jačanje saradnje između organa nadležnih za sprovođenje prava intelektualne svojine,

redovno izveštavanje Evropske unije u pogledu sprovedenih mera kada je reč o sprovođenju

prava.

Mere za postizanje glavnog cilja:

- Regulatorne mere:

1. Donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima;

2. Donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima;

3. Donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima;

4. Donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o topografijama poluprovodničkih

proizvoda;

6. Donošenje zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne

svojine;

7. Donošenje zakona o poslovnoj tajni;

8. Pristupanje Republike Srbije međunarodnim ugovorima o pravima intelektualne svojine -

Pekinškom ugovoru o audiovizuelnim interpretacijama i Marakeškom ugovoru za

omogućavanje pristupa objavljenim delima od strane lica koja su slepa, slabovida ili na drugi

način onemogućena da koriste štampane materijale.

- Institucionalne mere:

Jačanje formalne institucionalne koordinacije različitih zainteresovanih strana u cilju

efikasnijeg sprovođenja prava intelektualne svojine.

Glavni cilj 2:

UNAPREĐENJE SPROVOĐENJA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

Borba protiv krivotvorenja i piraterije je jedan od načina za ozdravljenje ekonomije

Republike Srbije, a svest o potrebi odlučnije zaštite intelektualne svojine još uvek nije

zaživela. Sprovođenje prava intelektualne svojine takođe je i deo naših pregovora sa

Evropskom unijom u okviru Poglavlja 7 - Intelektualna svojina.

U pogledu rezultata postignutih u prethodnom periodu, a u vezi sa sprovođenjem prava

intelektualne svojine, ističu se rezultati IPA projekta 2011 - Sprovođenje prava intelektualne

svojine, u periodu 2014-2016. godina. Projekat su zajedno vodili Ministarstvo trgovine,

turizma i telekomunikacija, Danski zavod za patente i žigove i organizacija Trgovinski

standardi sever-zapad iz Velike Britanije.

Izveštaj sa Tvining projekta je objavljen 5. aprila 2016. godine. Najvažniji ciljevi ostvareni u

toku navedenog projekta su:

- Usvojeni su novi propisi za efikasno administrativno sprovođenje prava intelektualne

svojine i propisani postupci za zadržavanje, smeštaj i uništavanje piratske i krivotovorene

robe;

- Institucionalne strukture Republike Srbije su ojačane i unapređena je saradnja između

relevantnih organa kao što su Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo

unutrašnjih poslova, Uprava carina i drugi organi;

- Uspostavljena je saradnja na polju primene prava intelektualne svojine u Republici Srbiji

između nadležnih organa kao i njihova saradnja sa srodnim organima u Evropskoj uniji;

- Razvoj i primena informacionog sistema u pogledu sprovođenja prava intelektualne svojine

u Sektoru tržišne inspekcije;

- Unapređen je nivo svesti o značaju prava intelektualne svojine.

Jedan od važnih dometa navedenog projekta jeste jačanje stručnih i administrativnih

kapaciteta imajući u vidu veliki broj obuka koji je u periodu 2014-2016. godine održan za

državne službenike. Održano je 35 obuka koje je pohađalo 783 službenika iz različitih

institucija. Pored toga, razvijen je softver za evidenciju aktivnosti i mera iz oblasti rada

Sektora tržišne inspekcije, prema modelu koji je prethodno implementiran u Upravi carina,

obrazovano je Koordinaciono telo sa tri radne grupe, sprovedene su kampanje i druge

aktivnosti namenjene podizanju nivoa svesti o štetnim posledicama krivotvorenja i piraterije.

Projekat sadrži i konkretne preporuke šta treba raditi u narednom periodu kada je reč o

unapređenju sistema intelektualne svojine: donošenje novih propisa iz oblasti intelektualne

svojine usklađenih sa pravnim sistemom Evropske unije u toj oblasti; način rada

Koordinacionog tela; preporuke u pogledu sprovođenja prava intelektualne svojine koje su u

većoj meri deo ove strategije.

2.1. Konkretni cilj - Zaštita intelektualne svojine kao jedan od značajnih ciljeva Vlade

Zaštita intelektualne svojine predmet je stalne pažnje svih struktura državne uprave i deo

ciljeva Vlade.

Mere za postizanje konkretnog cilja 2.1:

1. Unapređenje načina prikupljanja i obrade statističkih podataka u vezi sa rezultatima

ostvarenim u sprovođenju prava intelektualne svojine od strane organa nadležnih za

sprovođenje prava intelektualne svojine;

2. Proširivanje borbe protiv organizovanog kriminala i na krivična dela protiv intelektualne

svojine.

Pokazatelji uspeha:

1. Smanjenje krivotvorenja i piraterije u Republici Srbiji;

2. Povećanje broja inspekcijskih kontrola;

3. Kraće trajanje sudskih postupaka.

2.2. Konkretan cilj - Institucionalno jačanje organa nadležnih za sprovođenje prava

intelektualne svojine

Uprava carina i Sektor tržišne inspekcije uspostavili su posebne organizacione jedinice za

sprovođenje prava intelektualne svojine. Što se tiče Generalnog direktorata policije, u

njegovom sastavu postoji posebno Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala,

odnosno Odsek za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne svojine. Međutim, kad je reč o

materijalnim povredama prava intelektualne svojine, iako Direkcija policije Ministarstva

unutrašnjih poslova, u okviru Službe za suzbijanje kriminala - Odeljenja za suzbijanje

privrednog kriminala, ima Odsek za suzbijanje privrednog kriminala u oblasti prevara u

privrednom poslovanju i intelektualne svojine, taj Odsek se pretežno bavi istraživanjem

kriminala koji nije povezan sa intelektualnom svojinom.

U toku projekta pod nazivom "Sprovođenje prava intelektualne svojine", koji je finansirala

Evropska unija, poboljšani su, pre svega administrativni kapaciteti za sprovođenje prava

intelektualne svojine navedenih institucija kroz sprovedene analize, istraživanja, seminare,

radionice, praktično sprovođenje prava intelektualne svojine na terenu, sastavljanje smernica

i izradu kompjuterske baze podataka za Tržišnu inspekciju.

Značajno je da ovako izgrađeni temelji budu nadograđeni da bi Republika Srbija postala

poznata po primeni najbolje prakse u oblasti sprovođenja prava intelektualne svojine.

Posebno je potrebno dalje institucionalno jačanje pravosudnih institucija koje se bave

krivičnim gonjenjem. Ukoliko ovim institucijama ne budu dodeljeni dovoljni resursi, efekti

borbe protiv kriminala u oblasti intelektualne svojine biće minimalni.

Mere za postizanje konkretnog cilja 2.2:

1) Izrada ili unapređenje procedura, metodologija, studija, baza podataka i sl. u cilju

efikasnijeg rada nadležnih organa. U svemu tome, od velike pomoći mogu da budu studije,

publikacije, baze podataka i sl. koje se nalaze na internet stranici opservatorije Evropskog

zavoda za intelektualnu svojinu (EUIPO);

2) Održavanje obuka zaposlenih u organima za sprovođenje prava intelektualne svojine u

periodu od 2018. do 2022. godine kako bi se osposobili da na profesionalan i efikasan način

reaguju na povrede prava intelektualne svojine.

2.3. Konkretan cilj - Unapređenje koordinacije rada organa nadležnih za sprovođenje prava

intelektualne svojine

Zadatak Koordinacionog tela je da na polju operativne zaštite prava intelektualne svojine u

Republici Srbiji prati i usmerava pojedine poslove iz delokruga više organa državne uprave

radi obezbeđivanja efikasne zaštite prava intelektualne svojine. U tom smislu su i obrazovane

radne grupe: za izradu strategije razvoja intelektualne svojine; za razmenu podataka u oblasti

sprovođenja prava intelektualne svojine; za podizanje svesti o krivotvorenju i pirateriji.

Propisi Republike Srbije predviđaju upravno-pravnu, građansko-pravnu i krivično-pravnu

zaštitu prava intelektualne svojine. Unapređenje sistema koordinacije svih organa je od

ogromnog značaja za efikasno sprovođenje prava intelektualne svojine, kao i za podizanje

svesti o posledicama piraterije i krivotvorenja. S tim u vezi, u okviru obrazovanih radnih

grupa, posebno za razmenu podataka u oblasti sprovođenja prava intelektualne svojine i za

podizanje svesti o krivotvorenju i pirateriji, treba uspostaviti efikasniji sistem razmene

informacija i planiranja zajedničkih aktivnosti.

1. Efikasan i kontinuirani rad Koordinacionog tela

a) Radna grupa za razmenu podataka u oblasti sprovođenja prava intelektualne svojine

Koordinaciono telo, tj. osnovane radne grupe se sastaju najmanje jednom u šest meseci.

Radne grupe koje rade u okviru Koordinacionog tela dostavljaju tom telu izveštaje o

postignutom napretku u svom radu. Ovo se pre svega odnosi na Radnu grupu za razmenu

podataka u oblasti sprovođenja prava intelektualne svojine i Radnu grupu za podizanje svesti

o krivotvorenju i pirateriji.

Efikasan rad Radne grupe za razmenu podataka u oblasti sprovođenja prava intelektualne

svojine se ogleda u razmeni relevantnih podataka između institucija nadležnih za sprovođenje

prava intelektualne svojine na sistematičan i strukturisan način kako bi se izbeglo dupliranje

poslova i obezbedilo efikasno sprovođenje prava intelektualne svojine.

Pod podacima o povredama prava intelektualne svojine podrazumevaju se podaci o

registrovanim pravima intelektualne svojine sadržani u bazama podataka Zavoda za

intelektualnu svojinu, podaci o izgledu krivotvorene ili piratske robe, kanalima njene

distribucije i sl, sadržani u bazama "INES", odnosno "INES+", koje koriste Tržišna inspekcija

i Uprava carina. Umrežavanjem ovih nezavisnih baza ili stvaranjem jedinstvene baze

podataka (aplikacije), koju bi koristili svi organi nadležni za sprovođenje prava, doprinelo bi

se obezbeđivanju efikasnijeg sistema zaštite prava intelektualne svojine. Time bi se postojeći

protokoli o saradnji između ovih organa, kao i aktivnosti Radne grupe za razmenu podataka u

oblasti sprovođenja učinili delotvornijim. Postojanje ovih aplikacija je praksa koja postoji i u

Evropskoj uniji (The Enforcement Database (EDB), dostupna na internet stranici EUIPO

opservatorije7. Pristup ovoj bazi trenutno imaju policija i carina svih država članica Evropske

unije, koji putem ove baze mogu dobiti napred navedene informacije i lakše prepoznati

krivotvorene i piratizovane proizvode i preduzeti odgovarajuće radnje.

________

7 https://euipo.europa.eu/ohimportal/en/web/observatory/enforcement-database.

Pod podacima o povredama prava intelektualne svojine podrazumevaju se i statistički podaci

nadležnih organa u vezi sa sprovođenjem prava. To su na primer: broj učinjenih krivičnih

dela protiv intelektualne svojine, broj kontrolisanih poreskih obveznika i privrednih

subjekata, kao i podaci u vezi sa vrstom i količinom robe koja je oduzeta na teritoriji

Republike Srbije. Razmena relevantnih podataka može da se vrši na redovnim sastancima

Koordinacionog tela neposrednim sastancima ili kroz razmenu obrazaca nadležnih institucija

koji sadrže ove podatke. Zato je neophodno da institucije za sprovođenje prava intelektualne

svojine naprave pouzdane i transparentne modele statističkog izveštavanja. Ovi modeli

statističkog izveštavanja treba da budu kompatibilni sa bazama podataka koje trenutno pravi

opservatorija EUIPO-a za povrede prava intelektualne svojine.

Kontinuirano prikupljanje ovih podataka je neophodan uslov za analizu napretka Republike

Srbije u sprovođenju prava intelektualne svojine u evrointegracijama.

Prikupljanje i obrada relevantnih podataka vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje

zaštita podataka, posebno imajući u vidu zakon kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Da bi navedeni podaci bili što efikasnije prikupljeni i što kvalitetnije statistički obrađeni,

potrebno je zaposliti stručnjake koji će na osnovu njih napraviti analizu primene propisa u

oblasti prava intelektualne svojine. Pod tim se pre svega misli na kvalitativnu i kvantitativnu

analizu krivotvorenja i piraterije, njihov uticaj na BDP i sl. kao i analize aktuelnih trendova u

vezi sa povredom prava itd. Pomoću metodologije koju su usvojili EUIPO i Evropski zavod

za patente (EZP) je potrebno utvrditi doprinos intelektualne svojine privrednim rezultatima i

zapošljavanju u Republici Srbiji. Pored toga, potrebno je praćenje metodologije koju trenutno

priprema EUIPO kako bi se utvrdio nivo krivotvorenja i piraterije u Republici Srbiji. Ovi

statistički podaci imaju ključni značaj za razumevanje razmera problema i raspodelu resursa u

skladu s tim.

Potrebno je da se institucije za sprovođenje prava intelektualne svojine razmenom

informacija i pružanjem međusobne pomoći, zajedničkim kapacitetima bore protiv povrede

prava, posebno kada je u pitanju povreda koja ima karakter organizovanog kriminala.

b) Radna grupa za podizanje svesti o krivotvorenju i pirateriji

Cilj osnivanja i rada ove grupe je podizanje svesti javnosti o značaju intelektualne svojine. To

je u najmanju ruku podjednako važno kao i sprovođenje prava intelektualne svojine.

Smanjenjem tražnje za krivotvorenom i piratskom robom automatski će se smanjiti i

dostupnost takve robe. Shodno tome, neophodne su delotvorne kampanje podizanja svesti

javnosti koje će biti namenjene različitim segmentima društva. Pored kampanja treba

osmisliti različite edukativne događaje koji bi bili prilagođeni određenim ciljnim grupama,

npr. mladima, deci, određenim profesijama, malim i srednjim preduzećima i sl.

v) Održavanje godišnje konferencije

Potrebno je da se organizuju godišnje konferencije na temu sprovođenja prava intelektualne

svojine i podizanja svesti o pirateriji i krivotvorenju. Godišnje konferencije na kojima će

učestvovati predstavnici svih institucija za sprovođenje prava intelektualne svojine, sudije i

nosioci prava intelektualne svojine, predstavljaju priliku da se na jednom mestu okupe svi

akteri u ovom procesu i da se informišu o najnovijim događajima, razmene najbolju praksu i

uspostave međusobne kontakte.

g) Obrazovanje radne grupe za prikupljanje, analizu podataka i identifikaciju trendova u vezi

sa povredom prava intelektualne svojine

Koordinaciono telo treba da obrazuje radnu grupu koja će se baviti identifikacijom trendova u

vezi sa povredom prava intelektualne svojine (i drugih činjenica koje mogu biti od pomoći

organima za sprovođenje prava. S tim u vezi, među do sada identifikovanim trendovima,

najveću pažnju svetske i domaće stručne javnosti, privlači zaštita prava intelektualne svojine

na internetu. Naime, neophodno je uspostaviti balans između sprovođenja prava intelektualne

svojine na internetu i očuvanja vrednosti kao što su sloboda govora, sloboda pristupa znanju i

kulturi, itd. Zaštita intelektualne svojine na internetu odvijaće se strogo u skladu sa propisima

Republike Srbije - Ustavom, zakonima i međunarodnim ugovorima iz ove oblasti koje je

Republika Srbija potpisala i ratifikovala. S tim u vezi, neophodno je:

- uspostaviti organizovanu saradnju institucija nadležnih za sprovođenje prava intelektualne

svojine i nosilaca prava sa jedne strane, sa administratorima internet stranica (prenosiocima

oglasnih poruka) s druge strane, radi pribavljanja informacija o licima koja krše prava

intelektualne svojine na internetu. Primera radi, Zakonom o elektronskoj trgovini ("Službeni

glasnik RS", br. 41/09 i 95/13) utvrđena je dužnost pružaoca usluga da mora da obavesti

nadležni državni organ ako osnovano sumnja 1) da se korišćenjem njegove usluge

preduzimaju nedopuštene aktivnosti; 2) da je korisnik njegove usluge pružio nedopušteni

podatak. Prema Zakonu o oglašavanju zabranjeno je oglašavanje kojim se preporučuje

proizvod (promet) robe i pružanje usluge koji su zabranjeni zakonom. Takođe, tim zakonom

utvrđena je i odgovornost prenosioca oglasne poruke.

- stvoriti uslove za izvršenje pravnosnažne sudske odluke kada je reč o povredi prava

intelektualne svojine na internetu, uklanjanjem sporne oglasne poruke, prekidom oglašavanja,

ispravkom oglasne poruke, zabranom oglašavanja, onemogućavanjem pristupa informacijama

i sl., kao i blokiranjem spornih internet stranica.

- uspostaviti mehanizme saradnje između prenosioca oglasne poruke, operatora, pružaoca

usluga elektronske komunikacije, nosioca prava i korisnika interneta u cilju prevencije

povrede prava intelektualne svojine na internetu.

d) Uspostavljanje međunarodne saradnje

Važno je da institucije zadužene za sprovođenje prava intelektualne svojine uspostave

operativnu saradnju sa međunarodnim institucijama koje se bave sprovođenjem prava

intelektualne svojine. U Saopštenju Evropske unije broj 467 (2009) navodi se da "zbog

međunarodnog karaktera povreda prava intelektualne svojine, unapređenje unutrašnje

prekogranične saradnje predstavlja ne samo zakonsku obavezu, već i očiglednu potrebu. U

tom cilju, efikasna mreža kontakt tačaka širom Evropske unije od suštinskog je značaja za

podsticanje brze razmene podataka o sumnjivim proizvodima, mestima proizvodnje,

putevima distribucije i ključnim mestima prodaje. To će doprineti usaglašavanju nacionalnih

politika i pružanju uzajamne pomoći." U procesu pristupanja Evropskoj uniji, Republika

Srbija se obavezala da prihvatiti pravne tekovine i praksu Evropske unije i u oblasti

sprovođenja prava intelektualne svojine, a to se postiže i primenom ujednačene prakse organa

za sprovođenje što se postiže operativnom saradnjom kako na bilateralanom tako i na nivou

Evropske unije.

Iako međunarodna saradnja može da bude bilateralnog karaktera, ona takođe mora da

podrazumeva odnose sa organizacionim jedinicama za sprovođenje prava intelektualne

svojine u sklopu međunarodnih organizacija kao što su Interpol, Evropol, Svetska carinska

organizacija i Opservatorija EUIPO.

Glavni cilj 3:

OBRAZOVANJE I PODIZANJE KAPACITETA ZA TRANSFER ZNANJA U FUNKCIJI

UNAPREĐENJA PRIMENE INTELEKTUALNE SVOJINE U PRIVREDI

U savremenoj ekonomiji zasnovanoj na znanju i Lisabonskoj strategiji koju je Evropska unija

usvojila 2000. godine, obrazovanje, naučna i tehnološka istraživanja i inovacije su ključni

faktori konkurentnosti i održivog razvoja. Strategija naučnog i tehnološkog razvoja

Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 25/16),

Strategija za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za

period od 2015. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 35/15), Strategija razvoja

obrazovanja u Srbiji do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 107/12), imaju za cilj

povezivanje nauke i privrede radi primene rezultata istraživanja nastalih na univerzitetima,

institutima i drugim naučnoistraživačkim ustanovama kroz eksploataciju različitih oblika

intelektualne svojine od strane privrednih subjekata. Projekti Evropske unije, kroz okvirni

program finansiranja "Horizont 2020" za istraživanje, fokusiraju se na tržišnu primenu

rezultata istraživačkih organizacija kroz konzorcijume u kojima je uključen bar jedan

privredni subjekat. Pravilnikom o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju

naučnoistraživačkih rezultata istraživača ("Službeni glasnik RS", br. 24/16, 21/17 i 38/17),

značajno je uvećano vrednovanje rezultata iskazanih kroz patente u oblasti tehničko-

tehnoloških i biotehničkih nauka.

Mere za postizanje glavnog cilja:

1) uvođenje nastave o intelektualnoj svojini na univerzitetima kroz akreditovane studijske

programe, samostalne predmete ili u okviru drugih nastavnih predmeta prilagođenih

obrazovnim profilima, kao i kroz kurseve kontinuiranog obrazovanja;

2) formalno uvođenje treće misije univerziteta u Zakon o visokom obrazovanju ("Službeni

glasnik RS", br. 88/17, 27/18 - dr. zakon i 73/18);

3) podizanje nivoa poznavanja sistema zaštite i upravljanja intelektualnom svojinom

istraživača na univerzitetima i drugim istraživačkim ustanovama kroz različite kurseve koje

organizuje Zavod za intelektualnu svojinu kroz Centar za edukaciju i informisanje ili u

saradnji sa WIPO, EPO, Centri za transfer tehnologije i druge organizacije za podršku

inovacijama;

4) usvajanje i implementiranje "Nacionalnih preporuka za univerzitete i institute u Srbiji za

upravljanje intelektualnom svojinom u aktivnostima transfera znanja" izrađenih u okviru

Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja (HERE tim) koji je imenovalo Ministarstvo

prosvete, nauke i tehnološkog razvoja8;

_______

8 http://erasmusplus.rs/wp-content/uploads/2016/06/Nacionalne-preporuke_web.pdf

5) podizanje nivoa znanja privrednih subjekata o zaštiti i iskorišćavanju prava intelektualne

svojine kroz aktivnosti Zavoda za intelektualnu svojinu - Centra za edukaciju i informisanje u

saradnji sa organizacijama za podršku privredi (privrednim komorama, udruženjima

privrednika, razvojnim agencijama, itd.), pružanjem usluga privrednim subjektima kroz

uslugu Dijagnostike intelektualne svojine ili uz pomoć drugih alata razvijenih u okviru

projekata Evropske unije na kojima je Zavod za intelektualnu svojinu učestvovao (Iporta,

VIP4SME), kroz aktivnosti i usluge drugih organizacija;

6) omogućavanje značajnije podrške kroz različite programe finansiranja inovacija

(Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo privrede, Kabinet ministra

za inovacije i tehnološki razvoj, Fond za inovacionu delatnost) i podršku za zaštitu prava

intelektualne svojine u inostranstvu radi stvaranja preduslova za uspešnu komercijalizaciju na

stranim tržištima.

IV PROCENA EFEKATA I TROŠKOVA U VEZI SA SPROVOĐENJEM STRATEGIJE

OČEKIVANI REZULTATI I POKAZATELJI NAPRETKA

Sprovođenjem Strategije razvoja intelektualne svojine za period od 2018. do 2022. godine

biće postignuti sledeći rezultati:

- usklađivanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti prava intelektualne svojine sa pravnim

tekovinama Evropske unije;

- unapređenje koordinacije sprovođenja prava intelektualne svojine;

- stvaranje posebnih organizacionih jedinica za sprovođenje prava intelektualne svojine;

- unapređenje kapaciteta institucija za sprovođenje prava intelektualne svojine;

- jačanje slike o Republici Srbiji kao državi koja pruža efikasnu zaštitu prava intelektualne

svojine, što će doprineti privlačenju stranih ulaganja u proizvode i napredne tehnologije;

- povećanje nivoa svesti javnosti o značaju intelektualne svojine za društvo, što će dovesti do

smanjenja tražnje za krivotvorenom i piratskom robom, kao i do smanjenja broja slučajeva

nelojalne konkurencije i zlonamerno podnetih zahteva za zaštitu prava intelektualne svojine;

- unapređenje primene intelektualne svojine u privredi.

GLAVNI INDIKATORI ZA PRAĆENJE SPROVOĐENJA STRATEGIJE

Glavni indikatori za praćenje sprovođenja Strategije razvoja intelektualne svojine za period

od 2018. do 2022. godine su:

1. Harmonizacija nacionalnog zakonodavstva u oblasti intelektualne svojine sa evropskim

zakonodavstvom

- Pozitivna ocena za Poglavlje 7 - Intelektualna svojina u godišnjem izveštaju Evropske

komisije o napretku Republike Srbije;

- Sprovedene preporuke iz Konačnog izveštaja Tvining projekta "Sprovođenje prava

intelektualne svojine" završenog januara 2016. godine po aktivnosti 2.11 - Podrška

harmonizaciji zakona u Srbiji sa EU standardima

- Usvojene izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnim pravima, Zakona o žigovima,

Zakona o patentima, Zakona o topografijama poluprovodničkih proizvoda, Zakona o

posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, Zakona o poslovnoj

tajni;

- Pristupanje multilateralnim konvencijama o pravima intelektualne, industrijske i

komercijalne svojine, koje su navedene u Aneksu.

2. Unapređenje sprovođenja prava intelektualne svojine

2.1. Konkretan cilj: Zaštita intelektualne svojine kao jedan od značajnih ciljeva Vlade

- Izveštaji inspekcijskih i drugih nadležnih organa o jednoobraznom prikupljanju i obradi

statističkih podataka;

- Uključivanje kriminala iz oblasti intelektualne svojine u nacionalne procene pretnje od

teškog i organizovanog kriminala (tzv. SOCTA analiza);

- Izveštaj nadležnog organa o oduzetoj imovini pribavljenoj izvršenjem krivičnih dela protiv

intelektualne svojine u periodu od 2018. do 2022. godine.

2.2. Konkretan cilj: Institucionalno jačanje organa nadležnih za sprovođenje prava

intelektualne svojine

- Broj formiranih posebnih organizacionih jedinica za sprovođenje prava intelektualne

svojine i broj zaposlenih u svakoj od ovih posebnih jedinica;

- Izveštaji inspekcijskih i drugih nadležnih organa o jednoobraznom postupanju prilikom

vršenja kontrole i nadzora;

- Broj održanih obuka (seminara, radionica i sl.) u vezi sa povredom prava intelektualne

svojine zaposlenih u organima za sprovođenje prava intelektualne svojine.

2.3. Konkretan cilj: Unapređenje koordinacije rada organa nadležnih za sprovođenje prava

intelektualne svojine

- Izveštaji sa sastanaka Koordinacionog tela;

- Izveštaji sa sastanaka Radne grupe za podizanje svesti o krivotvorenju i pirateriji, broj

održanih godišnjih konferencija na temu intelektualne svojine, teme koje su obrađene i

eventualni zaključci;

- Izveštaji sa sastanaka Radne grupe za razmenu podataka u oblasti sprovođenja prava

intelektualne svojine, teme koje su obrađene i eventualni zaključci;

- Godišnji izveštaj Koordinacionog tela;

- Broj konferencija o sprovođenju prava intelektualne svojine (agenda i liste prisutnih); teme

koje su obrađene i eventualni zaključci;

- Donošenje akta o obrazovanju radne grupe za prikupljanje, analizu podataka i identifikaciju

trendova u vezi sa povredom prava intelektualne svojine;

- Broj održanih sastanaka radne grupe za prikupljanje, analizu podataka i identifikaciju

trendova u vezi sa povredom prava intelektualne svojine i izveštaj sa sastanka te grupe;

- Izveštaj o uspostavljenoj saradnji institucija za sprovođenje prava intelektualne svojine i

nosioca prava sa provajderima internet usluga;

- Broj sprovedenih mera od strane organa za sprovođenje proizašlih nakon koordinacionih

sastanaka (uklanjanje internet stranica na kojima se reklamiraju za prodaju krivotvoreni

proizvodi, dr.).

3. Konkretan cilj: Obrazovanje i podizanje kapaciteta za transfer znanja u funkciji

unapređenja primene intelektualne svojine u privredi

- Broj obuka za nastavnike koji će predavati intelektualnu svojinu;

- Izrađeni kurikulumi iz oblasti intelektualne svojine za nastavnike koji će predavati

intelektualnu svojinu;

- Broj programa/predmeta, naročito na tehničkim fakultetima, u okviru kojih se izučava

intelektualna svojina;

- Formalno uvedena treća misija univerziteta u Zakon o visokom obrazovanju kao cilj

međunarodnog projekta "Institucionalni okvir za razvoj treće misije univerziteta u Srbiji -

IF4TM, u kome kao partner učestvuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i

Zavod za intelektualnu svojinu. Ciljevi treće misije su da univerziteti pored visokog

obrazovanja i naučnih istraživanja kao osnovnih delatnosti, uvedu kao obavezu i transfer

tehnologija, da u ponudi imaju i kurseve kontinuiranog obrazovanja kao i da sprovode

društveno odgovorne aktivnosti;

- Broj obuka održanih na fakultetima, institutima;

- Donošenje pravilnika o intelektualnoj svojini na svim državnim univerzitetima;

- Broj osnovanih kancelarija za transfer tehnologija i broj zaposlenih u kancelarijama za

transfer tehnologije;

- Broj obuka/seminara o intelektualnoj svojini za privredu;

- Donošenje zakona o inovacionoj delatnosti;

- Broj programa finansijske podrške za zaštitu intelektualne svojine.

TROŠKOVI

Finansijska sredstva za sprovođenje Strategije razvoja intelektualne svojine za period od

2018. do 2022. godine utvrđena su Akcionim planom i obuhvataju:

- sredstva iz budžeta Republike Srbije u okvirima rashoda koji su odobreni uključenim

institucijama;

- tehničku pomoć obezbeđenu od donatora;

- sponzorstva i sredstva obezbeđena iz drugih zakonom dozvoljenih izvora.

V POSTUPAK IZVEŠTAVANJA I PRAĆENJA

U toku perioda sprovođenja ove strategije, Zavod za intelektualnu svojinu sastavljaće

godišnje izveštaje o njenom sprovođenju. Na osnovu izveštaja o postignutim rezultatima koje

će mu dostavljati nadležne institucije u februaru svake kalendarske godine, Zavod za

intelektualnu svojinu dostavljaće Vladi, odnosno njenim telima, godišnji izveštaj o

sprovođenju Strategije razvoja intelektualne svojine za period od 2018. do 2022. godine, u

martu svake kalendarske godine.

VI ZAVRŠNI DEO

Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja intelektualne svojine za period od 2018. do

2022. godine i Aneks, odštampani su uz ovu strategiju i čine njen sastavni deo.

Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

ANEKS

MEĐUNARODNI UGOVORI I NACIONALNO ZAKONODAVSTVO

NACIONALNI PROPISI IZ OBLASTI INTELEKTUALNE SVOJINE

Osnovni propisi Republike Srbije iz oblasti intelektualne svojine su:

1. Zakon o autorskom i srodnim pravima ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11,119/12 i

29/16 - odluka US);

2. Zakon o patentima ("Službeni glasnik RS", br. 99/11 i 113/17 - dr. zakon),

3. Zakon o žigovima ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 10/13 i 44/18 - dr. zakon),

4. Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 45/15 i

44/18 - dr. zakon),

5. Zakon o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda ("Službeni glasnik RS", broj

55/13),

6. Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti ("Službeni glasnik RS", br. 41/09 i

88/11).

Pored navedenih zakona, u Republici Srbiji primenjuju se i zakoni koji uređuju sprovođenje

(zaštitu) prava intelektualne svojine, i to:

1. Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine

("Službeni glasnik RS", br. 46/06 i 104/09 - dr. zakoni);

2. Krivični zakonik ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka,

72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 i 94/16);

3. Carinski zakon ("Službeni glasnik RS", br. 18/10, 111/12, 29/15, 108/16 i 113/17 - dr.

zakon) i Uredba o uslovima i načinu za primenu mera za zaštitu prava intelektualne svojine

na granici ("Službeni glasnik RS", br. 25/15 i 3/18);

4. Zakon o optičkim diskovima ("Službeni glasnik RS", broj 52/11).

MEĐUNARODNI UGOVORI IZ OBLASTI INTELEKTUALNE SVOJINE

OBLAST INTELEKTUALNE SVOJINE UOPŠTENO9:

1. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država

članica, sa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane - Zakon o potvrđivanju sporazuma

o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne

strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori",

broj 83/08).

_______

9 Republika Srbija je u procesu pregovaranja za članstvo u STO (WTO).

Sporazum je potpisan 29. aprila 2008. godine u Luksemburgu, a stupio je na snagu 1.

septembra 2013. godine - Obaveštenje o datumu stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i

pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i

Republike Srbije sa druge strane, objavljeno je u ("Službenom glasniku RS - Međunarodni

ugovori", broj 11/13).

Ugovorne strane ovog sporazuma su Ugovorne strane Ugovora o osnivanju Evropske

zajednice i Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju i Ugovora o

Evropskoj uniji, odnosno 27 država članica i Evropska zajednica i Evropska zajednica za

atomsku energiju, koje istupaju jedinstveno, kao jedna ugovorna strana i Republika Srbija sa

druge strane. Iz ovog razloga ovaj sporazum predstavlja specifičan dvostrani (bilateralni)

sporazum.

2. Pariska konvencija za zaštitu industrijske svojine od 20. marta 1883. godine, revidirana u

Briselu 14. decembra 1900. godine, u Vašingtonu 2. juna 1911. godine, u Hagu 6. novembra

1925. godine, u Londonu 2. juna 1934. godine, u Lisabonu 31. oktobra 1958. godine i u

Stokholmu 14. jula 1967. godine - Uredba o ratifikaciji Pariske konvencije za zaštitu

industrijske svojine ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", broj

5/74 i "Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 7/86 - dr. uredba).

Konvencija je potpisana 20. marta 1883. godine u Parizu, revidirana je u Briselu 14.

decembra 1900. godine, u Vašingtonu 2. juna 1911. godine, u Hagu 6. novembra 1925.

godine, u Londonu 2. juna 1934. godine, u Lisabonu 31. oktobra 1958. godine i u Stokholmu

14. jula 1967. godine. Konvencija je ratifikovana 25. januara 1973. godine, a njeno stupanje

na snagu definisano je odredbama čl. 20. do 25. Navedena Konvencija menjana je

amandmanima koji su prihvaćeni 1979. i 1980. godine, a koji su ratifikovani 20. septembra

1984. godine i objavljeni su u "Službenom listu SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 7/86.

3. Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu ratifikovana je

donošenjem Uredbe o ratifikaciji konvencije o osnivanju Svetske organizacije za

intelektualnu svojinu ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", broj

31/72 i "Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 4/86 - dr. uredba).

Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu je potpisana 14. jula

1967. godine u Stokholmu, a menjana je Amandmanima koji su prihvaćeni 1979. i 1980.

godine, a nisu stupili na snagu do 31. januara 1984. godine. Konvencija je ratifikovana

Uredbom o ratifikaciji Amandmana na tekst konvencije o osnivanju Svetske organizacije za

intelektualnu svojinu ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 4/86).

OBLAST PATENATA

1. Budimpeštanski sporazum o međunarodnom priznanju depozita mikroorganizama radi

postupka patentiranja, zaključen je 28. aprila 1977. godine i dopunjen 26. septembra 1980.

godine.

Navedeni sporazum je potvrđen 1993. godine donošenjem Zakona o potvrđivanju

Budimpeštanskog sporazuma o međunarodnom priznanju depozita mikroorganizama radi

postupka patentiranja ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 3/93).

2. Ugovor o saradnji u oblasti patenata, sa Pravilnikom za sprovođenje Ugovora o saradnji u

oblasti patenata, zaključen je 19. juna 1970. godine u Vašingtonu, dopunjen 2. oktobra 1979.

godine i izmenjen 3. februara 1984. godine.

Ugovor o saradnji u oblasti patenata, sa Pravilnikom za sprovođenje Ugovora o saradnji u

oblasti patenata, potvrđen je 1996. godine donošenjem Zakona o potvrđivanju Ugovora o

saradnji u oblasti patenata, sa Pravilnikom za sprovođenje Ugovora o saradnji u oblasti

patenata ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 3/96 i "Službeni list SCG", broj

32/04 - dr. zakon).

3. Sporazum između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Evropske patentne

organizacije o saradnji u oblasti patenata (Sporazum o saradnji i proširenju), sa Aneksom,

koji je sačinjen 26. novembra 2001. godine u Minhenu.

Sporazum je ratifikovan donošenjem Zakona o ratifikaciji Sporazuma između Savezne vlade

Savezne Republike Jugoslavije i Evropske patentne organizacije o saradnji u oblasti patenata

(Sporazum o saradnji i proširenju), sa Aneksom ("Službeni list SCG - Međunarodni ugovori",

broj 14/04).

4. Konvencija o priznavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom patentu) od 5.

oktobra 1973. godine, sa izmenama člana 63. Konvencije o evropskom patentu od 17.

decembra 1991. godine i izmenama od 29. novembra 2000. godine.

Konvencija je potvrđena 9. juna 2010. godine donošenjem Zakona o potvrđivanju Konvencije

o priznavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom patentu) od 5. oktobra 1973.

godine, sa izmenama člana 63. Konvencije o evropskom patentu od 17. decembra 1991.

godine i izmenama od 29. novembra 2000. godine ("Službeni glasnik RS - Međunarodni

ugovori", br. 5/10 i 99/11 - dr. zakon).

5. Strazburški sporazum o međunarodnoj klasifikaciji patenata od 24. marta 1971. godine, sa

izmenama od 28. septembra 1979. godine.

Navedeni sporazum je potvrđen donošenjem Zakona o potvrđivanju Strazburškog sporazuma

o međunarodnoj klasifikaciji patenata od 24. marta 1971. godine, sa izmenama od 28.

septembra 1979. godine ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 42/09).

6. Ugovor o patentnom pravu usvojen je 1. juna 2000. godine u Ženevi.

Ugovor o patentnom pravu potvrđen je donošenjem Zakona o potvrđivanju Ugovora o

patentnom pravu ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 19/10).

OBLAST ŽIGOVA

1. Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova od 14. aprila 1891. godine,

revidiran u Briselu 14. decembra 1900. godine, u Vašingtonu 2. juna 1911. godine, u Hagu 6.

novembra 1925. godine, u Londonu 2. juna 1934. godine, u Nici 15.juna 1957. godine i u

Stokholmu 14. jula 1967. godine ratifikovan je donošenjem Uredbe o ratifikaciji Madridskog

aranžman o međunarodnom registrovanju žigova od 14. aprila 1891. godine, revidiran u

Briselu 14. decembra 1900. godine, u Vašingtonu 2. juna 1911. godine, u Hagu 6. novembra

1925. godine, u Londonu 2. juna 1934. godine, u Nici 15.juna 1957. godine i u Stokholmu

14. jula 1967. godine ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", broj

2/74).10

________

10 Pristupanjem Alžira Madridskom protokolu, 31. oktobra 2015.godine više ne postoji

mogućnost da se nacionalne prijave ispituju po hitnom postupku kada je podnet zahtev za

međunarodno registrovanje (u slučaju naznačenja Alžira), odnosno zaključak kojim se nalaze

plaćanje dvostruke takse u dinarima i švajcarskim francima za zaštitu žiga, više neće biti u

primeni. Napred navedeno se odnosi na zahteve za međunarodno registrovanje koji su

podneti posle 31. oktobra 2015. godine. Prijave se ispituju samo po Protokolu.

2. Protokol koji se odnosi na Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova

potvrđen je donošenjem Zakona o potvrđivanju Protokola koji se odnosi na Madridski

aranžman o međunarodnom registrovanju žigova ("Službeni list SRJ - Međunarodni

ugovori", broj 2/97).

3. Najrobijski ugovor o zaštiti olimpijskog simbola, sa Aneksom (usvojen 26. septembra

1981. godine u Najrobiju), potvrđen je donošenjem Zakona o potvrđivanju Najrobijskog

ugovora o zaštiti olimpijskog simbola, sa aneksom ("Službeni list SRJ - Međunarodni

ugovori", broj 1/99).

4. Ugovor o žigovnom pravu (u daljem tekstu: Ugovor) usvojen je 27. oktobra 1994. godine u

Ženevi.

Ugovor je potvrđen donošenjem Zakona o potvrđivanju Ugovora o žigovnom pravu

("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 4/98).

5. Sporazum o ustanovljenju Međunarodne klasifikacije figurativnih elemenata žigova

sačinjen u Beču, 12. juna 1973. godine, sa izmenama od 1. oktobra 1985. godine, potvrđen je

donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma o ustanovljenju Međunarodne klasifikacije

figurativnih elemenata žigova sačinjen u Beču, 12. juna 1973. godine, sa izmenama od 1.

oktobra 1985. godine ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 42/09).

6. Ničanski sporazum o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova od

15. juna 1957. godine, revidiran u Stokholmu 14. jula 1967. godine i Ženevi 13. maja 1977.

godine i izmenjen 28. septembra 1979. godine11 potvrđen je donošenjem Zakona o

potvrđivanju Ničanskog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi

registrovanja žigova od 15. juna 1957. godine, revidiran u Stokholmu 14. jula 1967. godine i

Ženevi 13. maja 1977. godine i izmenjen 28. septembra 1979. godine ("Službeni glasnik RS -

Međunarodni ugovori", broj 19/10).

________

11 Ničanski aranžman koji je potpisan 15. juna 1957. godine, a revidiran u Stokholmu 14.

jula 1967. godine, ratifikovan je od strane nadležnog organa SFRJ 14. marta 1973. godine, a

stupa na snagu za svaku državu koja mu naknadno pristupa tri meseca posle dana kada je

njenu ratifikaciju ili pristup saopštio generalni direktor kod koga se deponuju instrumenti

ratifikacije.

7. Singapurski ugovor o žigovnom pravu, Pravilnik za sprovođenje Singapurskog ugovora o

žigovnom pravu i Rezolucija Diplomatske konferencije kojom se dopunjuju Singapurski

ugovor o žigovnom pravu i Pravilnik za sprovođenje Singapurskog ugovora o žigovnom

pravu potvrđeni su donošenjem Zakona o potvrđivanju Singapurskog ugovora o žigovnom

pravu, Pravilnika za sprovođenje Singapurskog ugovora o žigovnom pravu i Rezolucije

Diplomatske konferencije kojom se dopunjuju Singapurski ugovor o žigovnom pravu i

Pravilnika za sprovođenje Singapurskog ugovora o žigovnom pravu ("Službeni glasnik RS -

Međunarodni ugovori", broj 5/10).

OBLAST DIZAJNA

1. Haški sporazum o međunarodnom prijavljivanju industrijskih uzoraka i modela (Haški

dokument), zaključen 28. novembra 1960. godine, u originalu na francuskom jeziku, i

Dopunski akt iz Stokholma, zaključen 14. jula 1967. godine potvrđeni su donošenjem Zakona

o potvrđivanju Haškog sporazuma o međunarodnom prijavljivanju industrijskih uzoraka i

modela (Haškog dokumenta), i Dopunskog akta iz Stokholma ("Službeni list SRJ -

Međunarodni ugovori", broj 3/93).

2. Lokarnski aranžman o ustanovljenju međunarodne klasifikacije za industrijske uzorke i

modele, potpisan u Lokarnu, 8. oktobra 1968. godine ratifikovan je donošenjem Uredbe o

ratifikaciji Lokarnskog aranžmana o ustanovljenju međunarodne klasifikacije za industrijske

uzorke i modele ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", broj 51/74).

3. Ženevski akt Haškog sporazuma o međunarodnoj registraciji industrijskog dizajna usvojen

na Diplomatskoj konferenciji od 2. jula 1999. godine, potvrđen je donošenjem Zakona o

potvrđivanju Ženevskog akta Haškog sporazuma o međunarodnoj registraciji industrijskog

dizajna usvojenog na Diplomatskoj konferenciji od 2. jula 1999. godine, ("Službeni glasnik

RS - Međunarodni ugovori", broj 42/09).

OBLAST OZNAKA GEOGRAFSKOG POREKLA

1. Lisabonski aranžman o zaštiti oznaka porekla i njihovom međunarodnom registrovanju,

zaključen 31. oktobra 1958. godine, izmenjen u Stokholmu 14. jula 1967. godine i sa

amandmanima od 28. septembra 1979. godine, potvrđen je donošenjem Zakona o

potvrđivanju Lisabonskog aranžmana o zaštiti oznaka porekla i njihovom međunarodnom

registrovanju ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 6/98).

2. Madridski sporazum o suzbijanju lažnih i prevarnih oznaka porekla na proizvodima,

zaključen 14. aprila 1891. godine, revidiran u Vašingtonu 2. juna 1911. godine, u Hagu 6.

novembra 1925. godine, u Londonu 2. juna 1934. godine i u Lisabonu 31. oktobra 1958.

godine, sa Dodatnim aktom iz Stokholma od 14. jula 1967. godine, potvrđen je donošenjem

Zakona o potvrđivanju Madridskog sporazuma o suzbijanju lažnih i prevarnih oznaka porekla

na proizvodima ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 1/99).

OBLAST AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA

1. Bernska konvencija za zaštitu književnih i umetničkih dela (u daljem tekstu: Bernska

konvencija), od 9. septembra 1886. godine, dopunjena je u Parizu 4. maja 1886. godine,

izmenjena u Berlinu 13. novembra 1908. godine, dopunjena u Bernu 20. marta 1914. godine,

izmenjena u Rimu 2. juna 1928. godine, u Briselu 26. juna 1948. godine, u Stokholmu 14.

jula 1967. godine, u Parizu 24. jula 1971. godine.

Bernska konvencija ratifikovana je donošenjem Zakon o ratifikaciji Bernske konvencije za

zaštitu književnih i umetničkih dela ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj

14/75).

2. Međunarodna konvencija o zaštiti izvođača, proizvođača fonograma i ustanova za radio-

difuziju zaključena je 26. oktobra 1961. godine u Rimu.

Međunarodna konvencija o zaštiti izvođača, proizvođača fonograma i ustanova za radio-

difuziju potvrđena je donošenjem Zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti

izvođača, proizvođača fonograma i ustanova za radio-difuziju ("Službeni list SRJ -

Međunarodni ugovori", broj 13/02).

3. Konvencija o zaštiti proizvođača fonograma od neovlašćenog umnožavanja njihovih

fonograma, zaključena je 29. oktobra 1971. godine u Ženevi.

Konvencija o zaštiti proizvođača fonograma od neovlašćenog umnožavanja njihovih

fonograma potvrđena je donošenjem Zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti proizvođača

fonograma od neovlašćenog umnožavanja njihovih fonograma ("Službeni list SRJ -

Međunarodni ugovori", broj 13/02).

4. Svetska (univerzalna) konvencija o autorskom pravu, sa prilozima, izmenjena 24. jula

1971. godine u Parizu ratifikovana je donošenjem Uredbe o ratifikaciji Svetske (univerzalne)

konvencije o autorskom pravu, sa prilozima, izmenjene 24. jula 1971. godine ("Službeni list

SFRJ - Međunarodni ugovori" broj 54/73).

5. WIPO Ugovor o autorskom pravu, zaključen je 20. decembra 1996. godine, u Ženevi.

WIPO Ugovor o autorskom pravu potvrđen je donošenjem Zakona o potvrđivanju WIPO

Ugovora o autorskom pravu ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 13/02).

6. WIPO Ugovor o interpretacijama i fonogramima, zaključen 20. decembra 1996. godine u

Ženevi.

WIPO Ugovor o interpretacijama i fonogramima potvrđen je donošenjem Zakona o

potvrđivanju WIPO Ugovora o interpretacijama i fonogramima ("Službeni list SRJ -

Međunarodni ugovori", broj 13/02).

7. Konvencija o distribuciji signala za prenos programa preko satelita, usvojena 21. maja

1974. godine u Briselu.

Konvencija je ratifikovana donošenjem Uredbe o ratifikaciji Konvencije o distribuciji signala

za prenos programa preko satelita ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 13/77).

OBLAST ZAŠTITE PRAVA OPLEMENJIVAČA BILJNIH SORTI

Međunarodna konvencija o zaštiti novih biljnih sorti ratifikovana je usvajanjem Zakona o

potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti ("Službeni glasnik -

Međunarodni ugovori", broj 19/10, od 26. marta 2010. godine). Međunarodna konvencija o

zaštiti novih biljnih sorti je doneta 1961. godine u Parizu, kada je i osnovana Međunarodna

unija za zaštitu novih biljnih sorti - UPOV. Konvencija je stupila na snagu 1968. godine i

izvorno je sačinjena na francuskom, engleskom i nemačkom jeziku. Konvencija je revidirana

1972, 1978. i 1991. godine. Akt iz 1991. godine je stupio na snagu 1998. godine.

MEĐUNARODNI UGOVORI KOJIMA REPUBLIKA SRBIJA TREBA DA PRISTUPI

1. Pekinški ugovor o audiovizuelnim interpretacijama usvojen na Diplomatskoj konferenciji

24. juna 2012. godine.

2. Marakeški ugovor za omogućavanje pristupa objavljenim delima od strane lica koja su

slepa, slabovida ili na drugi način onemogućena da koriste štampane materijale usvojen na

Diplomatskoj konferenciji u Marakešu, Kraljevina Maroko, 27. juna 2013. godine.

AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE

STRATEGIJE RAZVOJA INTELEKTUALNE SVOJINE ZA PERIOD OD 2018. DO 2022.

GODINE

GLAVNI CILJ 1: HARMONIZACIJA NACIONALNOG SA EVROPSKIM

ZAKONODAVSTVOM U OBLASTI INTELEKTUALNE SVOJINE

Br. Mere za postizanje

glavnog cilja 1

Rok Izvor

finansiranja

Odgovorna

institucija

Pokazatelj uspeha

1. Donošenje zakona o

izmenama i dopunama

Zakona o autorskom i

srodnim pravima

Decembar

2018.

Državni

budžet sa

mogućnošću

tehničke

podrške

Zavod za

intelektualnu

svojinu

Ministarstvo

prosvete,

nauke i

tehnološkog

razvoja

Utvrđen Predlog

zakona o izmenama

i dopunama Zakona

o autorskom i

srodnim pravima

2. Donošenje zakona o

izmenama i dopunama

Zakona o žigovima

Decembar

2018.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Zavod za

intelektualnu

svojinu

Ministarstvo

prosvete,

nauke i

tehnološkog

razvoja

Utvrđen Predlog

zakona o izmenama

i dopunama Zakona

o žigovima

3. Donošenje zakona o

izmenama i dopunama

Zakona o patentima

Decembar

2018.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Zavod za

intelektualnu

svojinu

Ministarstvo

prosvete,

nauke i

tehnološkog

razvoja

Utvrđen Predlog

zakona o izmenama

i dopunama Zakona

o patentima

4. Donošenje zakona o

izmenama i dopunama

Zakona o

topografijama

poluprovodničkih

proizvoda

Decembar

2018.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Zavod za

intelektualnu

svojinu

Ministarstvo

prosvete,

nauke i

tehnološkog

razvoja

Utvrđen Predlog

zakona o

topografijama

poluprovodničkih

proizvoda

5. Donošenje zakona o

posebnim ovlašćenjima

radi efikasne zaštite

prava intelektualne

svojine

Decembar

2018.

Državni

budžet

Zavod za

intelektualnu

svojinu

Ministarstvo

prosvete,

nauke i

tehnološkog

razvoja

Utvrđen Predlog

Zakona o posebnim

ovlašćenjima radi

efikasne zaštite

prava intelektualne

svojine

6. Donošenje zakona o

zaštiti poslovne tajne

Mart 2019. Državni

budžet

Zavod za

intelektualnu

svojinu

Ministarstvo

prosvete,

nauke i

tehnološkog

razvoja

Utvrđen Predlog

Zakona o zaštiti

poslovne tajne

7. Implementiranje pravne

preporuke sa projekta

"Primena prava

intelektualne svojine"

(Izveštaj o aktivnosti

2.11)

Mart 2019.

(SSP

datum).

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Zavod za

intelektualnu

svojinu

Ujednačeno

zakonodavstvo.

Izveštaji Evropske

komisije o napretku

8. Pristupanje Pekinškom

ugovoru o

audiovizuelnim

interpretacijama i

Marakeškom ugovoru

za omogućavanje

pristupa objavljenim

delima od strane lica

koja su slepa, slabovida

ili na drugi način

onemogućena da

koriste štampane

materijale

Septembar

2019. (SSP

datum).

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Zavod za

intelektualnu

svojinu

Utvrđen predlog

zakona o ratifikaciji

međunarodnih

ugovora

9. Praćenje daljeg razvoja U toku Nisu Zavod za Izveštaji Evropske

Evropske unije u polju

sprovođenja prava

intelektualne svojine

potrebna

finansijska

sredstva.

intelektualnu

svojinu

komisije o napretku

GLAVNI CILJ 2: UNAPREĐENJE SPROVOĐENJA PRAVA INTELEKTUALNE

SVOJINE

Mere za postizanje glavnog

cilja 2 Rok Izvor finansiranja

Odgovorna

institucija

Pokazatelj

napretka

Izrada izveštaja o

sprovođenju prava

intelektualne svojine u

Republici Srbiji

U

toku

Nisu potrebna

finansijska

sredstva.

Zavod za

intelektualnu

svojinu

Izveštaji

Evropske

komisije o

napretku

Konkretni cilj 2.1: Zaštita intelektualne svojine kao jedan od značajnih ciljeva Vlade

Br. Mere za postizanje

konkretnog cilja 2.1 Rok

Izvor

finansiranja

Odgovorna

institucija Pokazatelj napretka

1. Unapređenje načina

prikupljanja i obrade

statističkih podataka u

vezi sa rezultatima

ostvarenim u

sprovođenju prava

intelektualne svojine od

strane organa nadležnih

za sprovođenje prava

intelektualne svojine

Jun

2019.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Koordinaciono

telo

Izveštaji inspekcijskih

i drugih nadležnih

organa o

jednoobraznom

prikupljanja i obrade

statističkih podataka;

2. Proširenje borbe protiv

organizovanog kriminala

i na krivična dela protiv

intelektualne svojine

Jun

2019.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva.

Ministarstvo

unutrašnjih

poslova

Uključivanje

kriminala u oblasti

intelektualne svojine u

Nacionalne procene

pretnje od teškog i

organizovanog

kriminala (tzv.

SOCTA analiza)

Konkretan cilj 2.2: Institucionalno jačanje organa nadležnih za sprovođenje prava

intelektualne svojine

Br. Mere za postizanje

konkretnog cilja 2.2. Rok

Izvor

finansiranja

Odgovorna

institucija Pokazatelji napretka

1. Izrada ili unapređenje

procedura,

metodologija, studija,

Jun

2019.

Nisu

potrebna

finansijska

Koordinaciono

telo

Izveštaji

inspekcijskih i

drugih nadležnih

baza podataka i sl. u

cilju efikasnijeg rada

nadležnih organa. U

svemu tome, od velike

pomoći mogu biti

studije, publikacije, baze

podataka i sl. koje se

nalaze na sajtu

Opservatorije,

Evropskog zavoda za

intelektualnu svojinu

(EUIPO).

sredstva organa o

jednoobraznom

postupanju prilikom

vršenja kontrole i

nadzora;

2. Održavanje obuka

zaposlenih u organima

za sprovođenje prava

intelektualne svojine u

periodu od 2018. do

2022. kako bi se

osposobili da na

profesionalan i efikasan

način reaguju na

povrede prava

intelektualne svojine

2018-

2022.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

ZIS+ institucije

(Uprava carine,

Sektor za tržišnu

inspekciju,

Poreska uprava i

Direkcija

policije)

Broj održanih obuka

(seminara, radionica

i sl.) u vezi sa

povredom prava

intelektualne svojine

zaposlenih u

organima za

sprovođenje prava

intelektualne svojine

Konkretan cilj 2.3: Unapređenje koordinacije rada organa nadležnih za sprovođenje prava

intelektualne svojine

Br.

Mere za postizanje

konkretnog cilja

2.3.

Rok Izvor

finansiranja

Odgovorna

institucija

Pokazatelji

napretka

1. Održavanje

sastanaka

Koordinacionog

tela najmanje

jednom u šest

meseci

2018-

2022.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Koordinaciono telo Izveštaji sa

sastanaka

2. Održavanje

sastanaka Radne

grupe za razmenu

podataka u oblasti

sprovođenja prava

intelektualne

svojine najmanje

jednom u šest

meseci

2018-

2022.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Koordinaciono telo Izveštaji sa

sastanaka

3. Razmena

relevantnih

Decembar

2018.

Nisu

potrebna

Koordinaciono telo Godišnji izveštaj

podataka između

institucija

nadležnih za

sprovođenje prava

intelektualne

svojine na

sistematičan i

strukturisan način

finansijska

sredstva

4. Izrada unificiranih,

pouzdanih i

transparentnih

modela statističkog

izveštavanja organa

za sprovođenje

prava intelektualne

svojine

Decembar

2018.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Koordinaciono telo Izveštaj

Koordinacionog

tela

5. Analiziranje realne

mogućnosti

umrežavanja

nezavisnih baza

organa nadležnih za

sprovođenje prava

intelektualne

svojine ili stvaranje

jedinstvene baze

podataka

(aplikacije) po

uzoru na Evropsku

uniju

Septembar

2019.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Koordinaciono telo Izveštaj

Koordinacionog

tela

6. Stvaranje

kadrovskih

pretpostavki za

izradu kvalitativne i

kvantitativne

analize informacija

koje razmenjuju

organi za

sprovođenje prava

intelektualne

svojine

Decembar

2019.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

ZIS + organi

(Ministarstvo

finansija,

Ministarstvo

unutrašnjih poslova,

Ministarstvo

trgovine, turizma i

telekomunikacija,

Javno tužilaštvo i

Ministarstvo

zdravlja)

Broj zaposlenih na

poslovima

kvalitativne i

kvantitativne

analize informacija

koje razmenjuju

organi za

sprovođenje prava

intelektualne

svojine

7. Izrada studije o

kvalitativnoj i

kvantitativnoj

analizi

krivotvorenja i

piraterije, njihovom

uticaj na BDP,

Januar

2020.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Koordinaciono telo Napisana studija

zaposlenost i sl. u

Republici Srbiji

8. Održavanje

sastanaka Radne

grupe za podizanje

svesti o

krivotvorenju i

pirateriji najmanje

jednom u šest

meseci

2018-

2022.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Radna grupa za

podizanje svesti o

krivotvorenju i

pirateriji

Izveštaj sa

sastanka

9. Održavanje

godišnje

konferencije i

drugih edukativno-

informativnih

aktivnosti u

organizaciji Radne

grupe za podizanje

svesti o

krivotvorenju i

pirateriji

Decembar

2018.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Radna grupa za

podizanje svesti o

krivotvorenju i

pirateriji

Broj konferencija

(agenda i liste

prisutnih); teme

koje su obrađene i

eventualni

zaključci

10. Osnivanje radne

grupe koja će se

baviti

prikupljanjem,

analizom podataka

i identifikacijom

trendova u vezi sa

povredom prava

intelektualne

svojine (i drugih

činjenica) koje

mogu biti od

pomoći organima

za sprovođenje

prava

Decembar

2019.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Koordinaciono telo Utvrđen predlog o

osnivanju radne

grupe

11. Uspostavljanje

saradnje institucija

za sprovođenje

prava intelektualne

svojine i nosilaca

prava sa

provajderima

internet usluga na

izradi efikasnog

sistema

upozoravanja i

Decembar

2018.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Koordinaciono telo,

institucije za

sperovođenje prava

intelektualne

svojine

Izveštaj o

uspostavljenoj

saradnji

uklanjanja spornih

veb sajtova

12. Uspostavljanje

saradnje institucija

za sprovođenje

prava intelektualne

svojine i imalaca

prava sa

pružaocima usluga

reklamiranja koji

pomažu u transferu

sredstava veb-

stranicama na

kojima se krše

prava intelektualne

svojine.

Decembar

2018.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Koordinaciono telo,

institucije za

sprovođenje prava

intelektualne

svojine

Broj sprovedenih

mera od strane

organa za

sprovođenje prava

intelektualne

svojine proizašlih

nakon

koordinacionih

sastanaka

(uklanjanje veb

sajtova na kojima

se reklamiraju

krivotvoreni

proizvodi)

13. Uspostavljanje i

razvoj

međunarodne

saradnje institucija

za sprovođenje

prava intelektualne

svojine sa

međunarodnim

institucijama za

sprovođenje prava

intelektualne

svojine

Decembar

2018.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Koordinaciono telo Broj sastanaka

radnih grupa

(članstvo i

agenda); teme koje

su obrađene i

eventualni

zaključci

GLAVNI CILJ 3: OBRAZOVANJE I PODIZANJE KAPACITETA ZA TRANSFER

ZNANJA U FUNKCIJI UNAPREĐENJA PRIMENE INTELEKTUALNE SVOJINE U

PRIVREDI

Br

.

Mere za postizanje konkretnog

cilja Rok

Izvor

finansiranj

a

Odgovorna

institucija

Pokazatelji

napretka

1. Uvođenje nastave o intelektualnoj

svojini na univerzitetima kroz

akreditovane studijske programe,

samostalne predmete ili u okviru

drugih nastavnih predmeta

prilagođenih obrazovnim

profilima, kao i kroz kurseve

kontinuiranog obrazovanja

Jun

2022.

Državni

budžet uz

mogućnos

t tehničke

podrške

Ministarstvo

prosvete,

nauke i

tehnološkog

razvoja,

Zavod za

intelektualn

u svojinu

Broj obuka za

nastavnike koji će

predavati

intelektualnu

svojinu;

Izrađeni

kurikulumi iz

intelektualne

svojine za

nastavnike koji će

predavati

intelektualnu

svojinu;

Broj

programa/predmet

a, naročito na

tehničkim

fakultetima, u

okviru kojih se

izučava

intelektualna

svojina;

2. Formalno uvođenje treće misije

univerziteta u Zakon o visokom

obrazovanju

Jun

2019.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva

Ministarstvo

prosvete,

nauke i

tehnološkog

razvoja

U Zakon o

visokom

obrazovanju

uvedena formalno

treća misija

univerziteta

3. Podizanje nivoa poznavanja

zaštite i upravljanja

intelektualnom svojinom od strane

istraživača na univerzitetima i

drugim istraživačkim ustanovama

kroz različite kurseve koje

organizuje Zavod za intelektualnu

svojinu preko Centra za edukaciju

i informisanje ili u saradnji sa

WIPO, EPO, Centrima za transfer

tehnologije

Jun

2020.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva,

mogućnos

t tehničke

podrške -

donacije

Ministarstvo

prosvete,

nauke i

tehnološkog

razvoja,

Zavod za

intelektualn

u svojinu

Broj obuka

održanih na

fakultetima,

institutima

4. Usvajanje i implementiranje

"Nacionalne preporuke za

univerzitete i institute u Srbiji za

upravljanje intelektualnom

svojinom u aktivnostima transfera

znanja" izrađenih u okviru

Stručnog tima za reformu visokog

obrazovanja

http://erasmusplus.rs/wp-

content/uploads/2016/06/Nacional

ne-preporuke_web.pdf

Jun

2019.

Nisu

potrebna

finansijska

sredstva,

mogućnos

t tehničke

podrške

Ministarstvo

prosvete,

nauke i

tehnološkog

razvoja

Donet pravilnik o

intelektualnoj

svojini na svim

državnim

univerzitetima;

Broj osnovanih

kancelarija za

transfer

tehnologija i broj

zaposlenih u

kancelarijama za

transfer

tehnologije

5. Podizanje nivoa znanja privrednih

subjekata o zaštiti i iskorišćavanju

prava intelektualne svojine npr.

Janua

r

2020.

Nisu

potrebna

finansijska

Zavod za

intelektualn

u svojinu,

Broj

obuka/seminara o

intelektualnoj

kroz aktivnosti Zavoda za

intelektualnu svojinu - Centra za

edukaciju i informisanje u saradnji

sa organizacijama za podršku

privredi (privrednim komorama,

udruženjima privrednika,

razvojnim agencijama, itd.), kroz

pružanje usluga privrednim

subjektima kao što su

Dijagnostika intelektualne svojine

ili uz pomoć drugih alata

razvijenih u okviru projekata

Evropske unije na kojima je

Zavod za intelektualnu svojinu

učestvovao (Iporta, VIP4SME)

sredstva Ministarstvo

privrede,

Privredna

komora

Srbije,

Regionalna

agencija

Srbije preko

mreže

akreditovani

h

regionalnih

razvojnih

agencija

svojini za

privredu;

6. Omogućavanje značajnije podrške

kroz različite programe

finansiranja inovacija

(Ministarstvo prosvete, nauke i

tehnološkog razvoja, Ministarstvo

privrede, Kabinet ministra za

inovacije i tehnološki razvoj, Fond

za inovacionu delatnost, privatni

fondovi) i podrške za zaštitu prava

intelektualne svojine u

inostranstvu radi stvaranja

preduslova za uspešnu

komercijalizaciju na stranim

tržištima.

Janua

r

2019.

Državni

budžet uz

mogućnos

t tehničke

podrške,

privatni

fondovi

Ministarstvo

prosvete,

nauke i

tehnološkog

razvoja,

Ministarstvo

privrede,

Kabinet

ministra za

inovacije i

tehnološki

razvoj, Fond

za

inovacionu

delatnost

Donet Zakon o

inovacionoj

delatnosti

Broj programa

finansijske

podrške za zaštitu

intelektualne

svojine


Datos no disponibles.

N° WIPO Lex RS085