Na osnovu člana 33. alineja 5. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, a radi izvršavanja Zakona o žigovima ("Službeni list SCG", br. 61/2004), Savet ministara donosi
Uredbu o postupku za priznanje žiga
Uredba je objavljena u "Službenom listu SCG", br. 28/2005 od 8.7.2005. godine.
Član 1.
Ovom uredbom uređuju se pitanja propisana Zakonom o žigovima (u daljem tekstu: Zakon) u vezi sa postupkom za pravnu zaštitu žiga koji se vodi pred organom uprave Saveta ministara nadležnim za poslove intelektualne svojine (u daljem tekstu: nadležni organ).
Član 2.
Prijava za priznanje žiga (u daljem tekstu: prijava) podnosi se u pisanom obliku, neposredno ili poštom.
Član 3.
Zahtev za priznanje žiga (u daljem tekstu: zahtev) podnosi se u dva primerka i sadrži:
1) podatke o poslovnom imenu i sedištu podnosioca prijave, odnosno imenu i adresi fizičkog lica;
2) podatke o punomoćniku, ako se prijava podnosi preko punomoćnika;
3) podatke o zajedničkom predstavniku, ako postoji više podnosilaca prijave;
4) izgled znaka;
5) naznačenje da li je u pitanju prijava za individualni žig, kolektivni žig, žig garancije, trodimenzionalni žig ili muzički žig;
6) naznačenje boje i kombinacije boja ako se zaštita traži za znak u boji;
7) transliteraciju znaka;
8) opis znaka, ako podnosilac prijave želi da dodatno pojasni izgled znaka, odnosno njegovo značenje;
9) naznačenje klasa u koje je svrstana roba, odnosno usluge, prema Ničanskom aranžmanu o međunarodnoj klasifikaciji robe i usluga radi registrovanja žigova (u daljem tekstu: Međunarodna klasifikacija robe i usluga);
10) podatke o zatraženom pravu prvenstva iz čl. 20. i 21. Zakona;
11) naznaku da se ne traže isključiva prava na nedistinktivnom delu znaka;
12) podatak o plaćenoj taksi za prijavu;
13) potpis i pečat podnosioca prijave ili njegovog punomoćnika.
Podaci iz stava 1. ovog člana unose se na obrazac Ž-1, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Nadležni organ ne proverava tačnost podataka navedenih u zahtevu za priznanje žiga.
Kao potvrdu o primljenoj prijavi, nadležni organ podnosiocu prijave dostavlja primerak zahteva iz stava 1. ovog člana, na kome mora biti naveden datum prijema.
Član 4.
Uz zahtev se podnosi i:
1) izgled znaka;
2) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi, označen i svrstan prema Međunarodnoj klasifikaciji robe i usluga;
3) punomoćje, ako se prijava podnosi preko punomoćnika;
4) opšti akt o kolektivnom žigu, ako se traži zaštita kolektivnog žiga, odnosno, opšti akt o žigu garancije, ako se traži zaštita žiga garancije;
5) overeni prepis prijave, ako je zatraženo pravo prvenstva iz člana 20. Zakona (međunarodno pravo prvenstva);
6) potvrda, odnosno uverenje, ako je zatraženo pravo prvenstva iz člana 21. Zakona (sajamsko pravo prvenstva);
7) izjava podnosioca prijave da ne traži isključivo pravo na nedistinktivnom delu znaka, ako smatra da je takva izjava potrebna;
8) dokaz o uplati takse za prijavu.
Član 5.
Ako se prijavljeni znak sastoji samo od reči, slova ili brojeva ispisanih standardnim fontovima, ili njihovih kombinacija (verbalni znak), te reči, slova ili brojevi, odnosno njihove kombinacije, upisuju se računarom ili pisaćom mašinom na odgovarajuće mesto na zahtevu.
Muzički znak mora da bude zapisan notnim pismom.
Ako prijavljeni znak sadrži grafičke elemente (crteže, slike i slično) ili ako podnosilac prijave želi da verbalni znak bude priznat u posebnom grafizmu (logotipu), uz zahtev se podnose tri primerka izgleda znaka. Jedan primerak znaka treba da bude umetnut uz pomoć računara ili zalepljen na odgovarajuće mesto na zahtevu, a druga dva primerka se podnose u prilogu.
Izgled znaka mora biti urađen tako da može da stane u kvadrat čija je stranica 80 mm, s tim što razdaljina između dve najudaljnije tačke na znaku (horizontalno, vertikalno ili u prečniku) ne može biti manja od 15 mm.
Izgled znaka mora da bude jasan, urađen na kvalitetnom papiru i pogodan za reprodukovanje.
Izuzetno od odredbe stava 4. ovog člana, ako se prijava podnosi za zaštitu muzičkog znaka čije je trajanje predugačko da bi stao u dimenzije kvadrata na zahtevu, uz prijavu se podnose dve kopije muzičkog znaka zapisanog notnim pismom, na notnom papiru.
Član 6.
Spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi, prilaže se uz zahtev u dva istovetna primerka. Spisak mora da bude urađen računarom ili pisaćom mašinom na kvalitetnom papiru.
Roba, odnosno usluge moraju se označiti i svrstati prema Međunarodnoj klasifikaciji robe i usluga tako što se prvo navede broj klase, a zatim roba, odnosno usluge obuhvaćene tom klasom.
Roba, odnosno usluge označavaju se njihovim stvarnim nazivom. Roba, odnosno usluge koje mogu da budu svrstane u dve ili više klasa moraju se navesti tako da se na osnovu formulacije može zaključiti kojoj klasi pripadaju (po mogućnosti, terminima korišćenim u Međunarodnoj klasifikaciji robe i usluga).
Član 7.
Ako se znak ili deo znaka sastoji iz slova koja nisu latinična ili ćirilična ili iz brojeva koji nisu arapski ili rimski, na odgovarajuće mesto na zahtevu upisuje se transliteracija znaka ili njegovog dela, latiničnim ili ćiriličnim slovima ili arapskim brojevima.
Član 8.
Zahtev za razdvajanje prijave podnosi se na obrascu Ž-2, koji sadrži:
1) broj (u daljem tekstu: Ž-broj) i datum podnošenja prvobitne prijave za priznanje žiga čije se razdvajanje traži;
2) podatke o poslovnom imenu i sedištu podnosioca prijave, odnosno imenu i adresi fizičkog lica;
3) podatke o punomoćniku, ako se prijava podnosi preko punomoćnika;
4) izgled znaka;
5) naznaku brojeva klasa koje ostaju u prvobitnoj prijavi;
6) naznaku brojeva klasa na koje se odnosi izdvojena prijava, odnosno, izdvojene prijave, ako ih ima više;
7) naznaku klase, odnosno klasa koje se razdvajaju, ako se razdvajanje prijave vrši u okviru određene klase, odnosno klasa;
8) podatak o plaćenoj taksi za zahtev za razdvajanje;
9) podatak o plaćenoj taksi za izdvojenu prijavu, odnosno prijave, ako ih ima više;
10) potpis i pečat podnosioca prijave ili njegovog punomoćnika.
Ako se razdvajanje prijave vrši u okviru određene klase, odnosno više klasa, podnosilac prijave je dužan da uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavi spisak robe, odnosno usluga na koje se odnosi izdvojena prijava, kao i spisak robe, odnosno usluga koji ostaje u prvobitnoj prijavi.
Spiskovi robe, odnosno usluga iz stava 2. ovog člana podnose se u dva primerka.
Obrazac Ž-2 odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 9.
U Registar prijava upisuju se:
1) Ž-broj;
2) datum podnošenja prijave;
3) poslovno ime i sedište podnosioca prijave, odnosno ime i adresa fizičkog lica;
4) podaci o punomoćniku, ako se prijava podnosi preko punomoćnika;
5) podaci o zajedničkom predstavniku, ako postoji više podnosilaca prijave;
6) podaci o zatraženom pravu prvenstva;
7) znak za koji se traži zaštita, a ako se zaštita traži za znak u boji - i naznačenje boje, odnosno kombinacije boja;
8) naznačenje brojeva klasa u koje je svrstana roba, odnosno usluge prema Međunarodnoj klasifikaciji robe i usluga;
9) podaci o načinu okončanja upravnog postupka;
10) registarski broj žiga;
11) podaci o promenama koje se odnose na prijavu: prenos prava, licenca, zaloga, franšiza i sl.; statusne promene nastale kod podnosioca prijave, korisnika licence i franšize, odnosno zalogoprimca; ograničenje spiska robe, odnosno usluga i drugi podaci značajni za pravni status prijave;
12) podaci o razdvajanju prijave.
Pored podataka navedenih u stavu 1. ovog člana, ako je podnet zahtev za međunarodno registrovanje žiga, u Registar prijava se upisuju broj i datum podnošenja tog zahteva.
Član 10.
U Registar žigova upisuju se:
1) registarski broj žiga i datum upisa priznatog prava u Registar žigova;
2) poslovno ime i sedište nosioca žiga, odnosno ime i adresa fizičkog lica;
3) datum podnošenja prijave i Ž-broj;
4) podaci o priznatom pravu prvenstva: datum izložbenog ili sajamskog prava prvenstva, datum i broj prijave koja je poslužila kao osnov za priznanje ranijeg prava prvenstva i naziv zemlje u kojoj je ta prijava podnesena;
5) izgled zaštićenog znaka;
6) spisak robe, odnosno usluga na koje se zaštićeni znak odnosi;
7) datum do kog žig važi, kao i podaci o produženju važenja žiga;
8) podaci o promenama koje se odnose na žig: prenos prava, licenca, zaloga, franšiza i slično; statusne promene nastale kod nosioca žiga, korisnika licence i franšize, odnosno zalogoprimca; ograničenje spiska robe, odnosno usluga i drugi podaci značajni za pravni status žiga;
9) podaci o razdvajanju žiga;
10) podaci o prestanku žiga, kao i osnov prestanka žiga;
11) podaci o međunarodnoj registraciji žiga.
Član 11.
Isprava o žigu sadrži:
1) registarski broj žiga i Ž-broj;
2) datum podnošenja prijave;
3) podatke o nosiocu žiga: poslovno ime i sedište nosioca žiga, odnosno ime i adresu fizičkog lica;
4) podatke o priznatom pravu prvenstva: datum izložbenog ili sajamskog prava prvenstva, datum i broj prijave koja je poslužila kao osnov za priznanje ranijeg prava prvenstva i naziv zemlje u kojoj je ta prijava podnesena;
5) napomenu da se radi o individualnom žigu, kolektivnom žigu, žigu garancije, trodimenzionalnom žigu ili muzičkom žigu;
6) izgled zaštićenog znaka;
7) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi;
8) datum upisa u Registar žigova;
9) podatak do kada žig važi;
10) napomenu da se na nedistinktivnom delu znaka ne uspostavlja isključivo pravo ako je takva izjava dobijena od podnosioca prijave u toku postupka za priznanje žiga.
Član 12.
Postupak za upis promene imena i adrese podnosioca prijave za priznanje žiga, odnosno nosioca žiga pokreće se pisanim zahtevom na obrascu Ž-3, koji sadrži:
1) registarski broj žiga, odnosno Ž-broj;
2) poslovno ime i sedište podnosioca zahteva, odnosno ime i adresu fizičkog lica;
3) naznačenje vrste promene;
4) podatke o punomoćniku, ako se zahtev za upis promene podnosi preko punomoćnika;
5) potpis i pečat podnosioca zahteva, odnosno punomoćnika.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavlja se:
1) punomoćje ako se postupak za upis pokreće preko punomoćnika;
2) dokaz o uplati takse za rešenje po zahtevu za upis promene.
U slučaju sumnje u verodostojnost nekog od podataka iz zahteva za upis promene, nadležni organ može da zatraži da mu se podnesu odgovarajući dokazi.
Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se zatražiti upis promene imena i adrese koji se odnosi na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su registarski brojevi, odnosno Ž-brojevi naznačeni u zahtevu.
Obrazac Ž-3 odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 13.
Postupak za upis prenosa žiga, odnosno prava iz prijave pokreće se pisanim zahtevom na obrascu Ž-4, koji sadrži:
1) registarski broj žiga, odnosno Ž-broj:
2) poslovno ime i sedište podnosioca zahteva, odnosno ime i adresu fizičkog lica;
3) naznačenje da se traži upis prenosa žiga, odnosno prava iz prijave;
4) podatke o punomoćniku, ako se zahtev za upis prenosa žiga, odnosno prava iz prijave podnosi preko punomoćnika;
5) potpis i pečat podnosioca zahteva, odnosno punomoćnika.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavlja se:
1) dokaz o pravnom osnovu prenosa žiga, odnosno prava iz prijave;
2) punomoćje ako se postupak za upis promene žiga, odnosno prijave žiga pokreće preko punomoćnika;
3) dokaz o uplati takse za rešenje po zahtevu za upis prenosa žiga, odnosno prava iz prijave.
Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se zatražiti upis prenosa koji se odnosi na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su raniji nosilac prava i novi nosilac prava isti u svakom žigu, odnosno prijavi i da su registarski brojevi, odnosno Ž-brojevi naznačeni u zahtevu.
Obrazac Ž-4 odštampan je uz ovu urebu i čini njen sastavni deo.
Član 14.
Kada je prenos žiga, odnosno prava iz prijave posledica ugovora o prenosu, uz zahtev iz člana 13. stav 1. ove uredbe, kao dokaz o pravnom osnovu prenosa žiga čiji se upis traži, dostavlja se:
1) original ugovora o prenosu žiga, odnosno prava iz prijave, potpisan od ugovornih strana ili overena fotokopija tih dokumenata, ili
2) original izvoda iz ugovora o prenosu, potpisan od ugovornih strana ili overena fotokopija tog dokumenta, ili
3) original izjave o prenosu potpisane od ugovornih strana, ili overena fotokopija tog dokumenta.
Ako je prenos žiga, odnosno prava iz prijave rezultat spajanja preduzeća, uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavlja se original ili overena fotokopija dokumenta izdatog od strane nadležnog organa koji potvrđuje spajanje preduzeća.
Ako je do prenosa žiga, odnosno prava iz prijave došlo na osnovu zakona ili sudske, odnosno administrativne odluke, uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavlja se original ili overena fotokopija sudske odluke, odnosno drugog dokumenta koji potvrđuje tu promenu.
Ako su dokumenti iz st. 1. do 3. ovog člana sastavljeni na stranom jeziku, dostavlja se njihov prevod overen od strane sudskog tumača.
Član 15.
Postupak za upis licence, zaloge, franšize ili drugog prava na žigu, odnosno prava iz prijave pokreće se pisanim zahtevom na obrascu Ž-5, koji sadrži:
1) registarski broj žiga, odnosno Ž-broj;
2) poslovno ime i sedište podnosioca zahteva, odnosno ime i adresu fizičkog lica;
3) naznačenje prava čiji se upis traži;
4) naznačenje brojeva klasa robe i usluga na koje se odnosi pravo čiji se upis traži;
5) podatke o punomoćniku ako se zahtev za upis licence, zaloge, franšize i drugih prava podnosi preko punomoćnika;
6) potpis i pečat podnosioca zahteva, odnosno punomoćnika.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavlja se:
1) dokaz o pravnom osnovu upisa koji se traži;
2) punomoćje ako se postupak za upis pokreće preko punomoćnika;
3) dokaz o uplati takse za rešenje po zahtevu za upis promene.
Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se zatražiti upis licence, zaloge, franšize ili drugih prava koja se odnose na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su nosilac prava i sticalac licence, zaloge, franšize ili drugog prava isti u svakom žigu, odnosno prijavi i da su registarski brojevi, odnosno Ž-brojevi naznačeni u zahtevu.
Obrazac Ž-5 odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 16.
Uz zahtev iz člana 15. stav 1. ove uredbe, kao dokaz o pravnom osnovu upisa koji se traži dostavlja se:
1) original ugovora o licenci, zalozi, franšizi, odnosno drugom pravu, potpisan od ugovornih strana ili overena fotokopija tih dokumenata, ili
2) original izvoda iz ugovora o licenci, zalozi, franšizi, odnosno drugom pravu, potpisan od ugovornih strana ili overena fotokopija tih dokumenata.
Ako su dokumenti iz stava 1. ovog člana sastavljeni na stranom jeziku, dostavlja se njihov prevod overen od strane sudskog tumača.
Član 17.
Ako zahtev za upis promene ne sadrži podatke iz čl. 12, 13. i 15. ove uredbe, nadležni organ će pozvati podnosioca zahteva da ga u roku od 30 dana od dana prijema poziva uredi.
Ako podnosilac zahteva, u roku iz stava 1. ovog člana, ne postupi po primedbama nadležnog organa, zahtev za upis promene biće odbačen.
Član 18.
Ako pravni osnov na kome se zasniva zahtev za upis prenosa žiga, odnosno zahtev za upis licence, zaloge, franšize ili drugog prava ne ispunjava Zakonom propisane uslove ili ako se podaci iz zahteva ne slažu sa podacima u registrima, nadležni organ će pozvati podnosioca zahteva da se u roku od 30 dana od dana prijema poziva izjasni o razlozima zbog kojih se upis promene ne može izvršiti.
Ako se podnosilac zahteva, u roku iz stava 1. ovog člana, ne izjasni o razlozima zbog kojih se upis promene ne može izvršiti ili se izjasni, a nadležni organ i dalje smatra da se upis promene ne može izvršiti, odbiće zahtev za upis promene.
Član 19.
Postupak za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga, odnosno međunarodnog registrovanja, pokreće se pisanim predlogom za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga, odnosno međunarodnog registrovanja, u dva primerka.
Predlog sadrži:
1) poslovno ime i sedište podnosioca predloga, odnosno ime i adresu fizičkog lica;
2) poslovno ime i sedište nosioca žiga čiji se poništaj traži, odnosno ime i adresu fizičkog lica;
3) registarski broj žiga čiji se poništaj traži;
4) naznačenje da li se traži poništaj žiga u celini ili samo za neku robu, odnosno usluge;
5) razloge zbog kojih se traži poništaj žiga;
6) punomoćje ako se postupak pokreće preko punomoćnika;
7) dokaz o uplati takse za zahtev.
Član 20.
Ako predlog za oglašavanje ništavim ne sadrži podatke iz člana 19. ove uredbe, nadležni organ će pozvati podnosioca predloga da ga u roku od 30 dana od dana prijema poziva uredi.
Ako podnosilac predlog u roku iz stava 1. ovog člana ne uredi predlog, nadležni organ će predlog odbaciti.
Postupak po urednom zahtevu
Član 21.
Nadležni organ će uredan predlog dostaviti nosiocu žiga, odnosno nosiocu međunarodne registracije i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana prijema poziva dostavi svoj odgovor.
Ako nosilac žiga, odnosno međunarodne registracije dostavi odgovor u roku iz stava 1. ovog člana, nadležni organ može da zakaže usmenu raspravu na koju će pozvati podnosioca predloga i nosioca žiga, odnosno međunarodne registracije.
Posle sprovedenog postupka po predlogu za oglašavanje ništavim, nadležni organ može doneti rešenje o oglašavanju ništavim rešenja o priznanju žiga, odnosno međunarodne registracije, u celini ili samo za neku robu, odnosno uslugu, ili rešenje o odbijanju predloga.
Član 22.
U službenom glasilu nadležnog organa objavljuju se: broj i datum donošenja rešenja o oglašavanju ništavim rešenja o priznanju žiga, odnosno međunarodne registracije, registarski broj žiga i podaci o nosiocu žiga, kao i podatak o tome da li se rešenje oglašava ništavim u celini ili delimično.
Član 23.
Postupak za prestanak žiga iz razloga predviđenih u čl. 53. i 55. Zakona pokreće se pisanim zahtevom, u dva primerka.
Zahtev sadrži:
1) poslovno ime i sedište podnosioca zahteva, odnosno ime i adresu fizičkog lica;
2) poslovno ime i sedište nosioca žiga čiji se prestanak traži, odnosno ime i adresu fizičkog lica;
3) naznačenje da li se traži prestanak žiga u celini ili samo za neku robu, odnosno usluge;
4) registarski broj žiga čiji se prestanak traži;
5) razloge zbog kojih se traži prestanak žiga;
6) punomoćje ako se postupak pokreće preko punomoćnika;
7) dokaz o uplati takse za zahtev.
Član 24.
Ako zahtev za prestanak žiga ne sadrži podatke iz člana 23. ove uredbe, nadležni organ će pozvati podnosioca zahteva da ga u roku od 30 dana od dana prijema poziva uredi.
Ako podnosilac zahteva za prestanak žiga u roku iz stava 1. ovog člana ne uredi zahtev, nadležni organ će zahtev odbaciti.
Član 25.
Nadležni organ će uredan zahtev za prestanak žiga dostaviti nosiocu žiga i pozvaće ga da u roku od 30 dana od dana prijema poziva dostavi svoj odgovor.
Ako nosilac žiga, u roku iz stava 1. ovog člana dostavi odgovor, nadležni organ može da zakaže usmenu raspravu, na koju će pozvati podnosioca zahteva za prestanak žiga i nosioca žiga.
Posle sprovedenog postupka po zahtevu za prestanak žiga nadležni organ će doneti rešenje o prestanku žiga u celini ili delimično, ili rešenje o odbijanju zahteva.
Član 26.
U službenom glasilu nadležnog organa objavljuju se: broj i datum donošenja rešenja o prestanku žiga, pravni osnov prestanka žiga, datum od kada je žig prestao da važi, registarski broj žiga i podaci o nosiocu žiga, kao i podatak o tome da li je žig prestao u celini ili delimično.
Član 27.
Na zahtev podnosioca prijave, nadležni organ izdaje uverenje o pravu prvenstva.
Zahtev za izdavanje uverenja iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) izgled znaka istovetan znaku u prijavi;
2) spisak robe, odnosno usluga istovetan spisku u prijavi;
3) dokaz o uplati takse za uverenje.
Član 28.
Uverenje o pravu prvenstva sadrži:
1) poslovno ime i sedište podnosioca prijave, odnosno ime i adresu fizičkog lica;
2) Ž- broj i datum podnošenja prijave;
3) izgled znaka;
4) spisak robe, odnosno usluga;
5) naznačenje da su podaci u uverenju istovetni podacima u prijavi za priznanje žiga.
Član 29.
U službenom glasilu nadležnog organa objavljuju se sledeći podaci o žigu:
1) registarski broj žiga;
2) datum upisa u Registar žigova;
3) Ž-broj i datum podnošenja prijave;
4) poslovno ime i sedište nosioca žiga, odnosno ime i adresa fizičkog lica;
5) podaci o priznatom pravu prvenstva;
6) datum do kog važi žig;
7) izgled znaka;
8) spisak robe, odnosno usluga;
9) napomena da se na nedistinktivnom delu znaka ne uspostavlja isključivo pravo ako je takva izjava stranke dobijena u toku postupka priznanja.
Podaci iz stava 1. ovog člana označavaju se INID kodovima za identifikaciju bibliografskih podataka o robnim i uslužnim žigovima, koje je ustanovila Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu: Svetska organizacija).
Član 30.
U službenom glasilu nadležnog organa objavljuju se i podaci o:
1) upisu promena imena i adrese nosioca žiga;
2) upisu prenosa žiga;
3) upisu licence, zaloge, franšize, ili drugih prava na žigu;
4) prestanku žiga;
5) produženju žiga.
Član 31.
Zahtev za produženje važenja žiga podnosi se na obrascu Ž-6, koji sadrži:
1) registarski broj žiga i datum do kog žig važi;
2) Ž-broj;
3) poslovno ime i sedište nosioca žiga, odnosno ime i adresu fizičkog lica;
4) podatke o punomoćniku ako se zahtev podnosi preko punomoćnika;
5) podatak o plaćenoj taksi za produženje važenja žiga i datum uplate takse;
6) potpis i pečat podnosioca zahteva.
Uz zahtev se prilaže i dokaz o uplati takse i punomoćje ako se zahtev podnosi preko punomoćnika.
Obrazac Ž-6 odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 32.
Zahtev za razdvajanje žiga podnosi se na obrascu Ž-7, koji sadrži:
1) registarski broj žiga i Ž-broj;
2) podatke o poslovnom imenu i sedištu nosioca žiga, odnosno imenu i adresi fizičkog lica;
3) podatke o punomoćniku, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika;
4) izgled znaka;
5) naznaku brojeva klasa koje ostaju u prvobitnoj registraciji;
6) naznaku brojeva klasa na koje se odnosi izdvojeni žig, odnosno izdvojeni žigovi, ako ih ima više;
7) naznaku klase, odnosno klasa koje se razdvajaju, ako se razdvajanje žiga vrši u okviru određene klase, odnosno klasa;
8) podatak o plaćenoj taksi za zahtev za razdvajanje;
9) podatak o plaćenoj taksi za izdvojeni žig, odnosno žigove, ako ih ima više;
10) potpis i pečat nosioca žiga ili njegovog punomoćnika.
Ako se razdvajanje vrši u okviru određene klase, odnosno više klasa, nosilac žiga je dužan da uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavi spisak robe, odnosno usluga na koje se odnosi izdvojeni žig, kao i spisak robe, odnosno usluga koji ostaje u prvobitnoj registraciji.
Spiskovi robe, odnosno usluga iz stava 2. ovog člana podnose se u dva primerka.
Obrazac Ž-7 odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 33.
Postupak za međunarodno registrovanje žiga pokreće se podnošenjem zahteva za međunarodno registrovanje žiga na obrascu MŽ-1, koji sadrži:
1) poslovno ime i sedište podnosioca zahteva, odnosno ime i adresu fizičkog lica;
2) adresu za korespondenciju, ako je ima;
3) podatke o punomoćniku, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika;
4) broj i datum priajve i registarski broj žiga koji služi kao osnov za međunarodno registrovanje;
5) podatak o zatraženom pravu prvenstva (zemlja, datum i broj prve prijave prema članu 4. Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine);
6) izgled znaka, umetnut uz pomoć računara ili zalepljen na obrascu, istovetan izgledu znaka u domaćoj prijavi za priznanje žiga koja služi kao osnov za međunarodno registrovanje;
7) naznačenje boje i kombinacije boja na francuskom jeziku ako se međunarodno registrovanje traži za znak u boji;
8) naznačenje da li je u pitanju prijava za individualni žig, kolektivni žig, žig garancije, trodimenzionalni žig ili muzički žig;
9) transliteraciju znaka;
10) prevod znaka na francuski jezik, ako je znak moguće prevesti;
11) naznačenje prethodnih međunarodnih registracija (broj i datum registracije) koje se odnose na isti znak;
12) spisak robe, odnosno usluga na francuskom jeziku, svrstanih prema Međunarodnoj klasifikaciji robe i usluga;
13) naznačenje zemalja u kojima se traži zaštita;
14) popis svih priloga koji se podnose uz obrazac MŽ-1;
15) potpis i pečat podnosioca prijave.
Obrazac MŽ-1 odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 34.
Uz zahtev za međunarodno registrovanje žiga podnosi se i:
1) izgled znaka;
2) uredno sastavljen i klasifikovan spisak robe, odnosno usluga na francuskom jeziku;
3) punomoćje, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika;
4) dokaz o uplati takse za zahtev.
Spisak robe, odnosno usluga iz stava 1. tačka 2. ovog člana podnosi se kao prilog uz zahtev za međunarodno registrovanje žiga, ako je i suviše dugačak da bi bio naveden na zahtevu za međunarodno registrovanje žiga.
Član 35.
Ako prijavljeni znak sadrži figurativne elemente ili ako podnosilac prijave želi da verbalni znak bude registrovan kod Svetske organizacije u posebnom grafizmu, uz zahtev se podnose još dve reprodukcije znaka istovetne reprodukcijama na obrascu MŽ-1.
Član 36.
Spisak robe, odnosno usluga u međunarodnoj prijavi žiga treba da bude istovetan spisku robe, odnosno usluga iz nacionalne prijave koja služi kao osnov za međunarodno registrovanje žiga.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, moguće je da spisak robe, odnosno usluga u međunarodnoj prijavi žiga bude uži od spiska robe, odnosno usluga iz prijave koja služi kao osnov za međunarodno registrovanje žiga.
Podnosilac zahteva može posebno naznačiti da odustaje od zaštite pojedine robe, odnosno usluga u jednoj ili više zemalja.
Član 37.
Po prijemu zahteva za međunarodno registrovanje žiga nadležni organ ispituje da li zahtev sadrži podatke iz čl. 33. do 36. ove uredbe.
Ako zahtev za međunarodno registrovanje žiga ne sadrži podatke iz čl. 33. do 36. ove uredbe, nadležni organ će pozvati podnosioca da ga u roku od 30 dana od dana prijema poziva uredi.
Ako podnosilac zahteva u roku iz stava 2. ovog člana ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti zaključak o odbacivanju zahteva.
Član 38.
Na osnovu urednog zahteva, nadležni organ dostaviće Svetskoj organizaciji prijavu za međunarodno registrovanje žiga.
Član 39.
Nadležni organ obaveštava Svetsku organizaciju o upisu promena u Registar žigova i o prestanku važenja međunarodno registrovanog žiga.
Član 40.
Nosilac međunarodno registrovanog žiga može podneti zahtev za teritorijalno proširenje međunarodnog žiga.
Zahtev za teritorijalno proširenje sadrži:
1) podatke o poslovnom imenu i sedištu podnosioca zahteva, odnosno imenu i adresi fizičkog lica;
2) podatke o punomoćniku, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika;
3) broj međunarodnog žiga;
4) naznačenje zemalja na koje se proširenje odnosi.
Zahtev za teritorijalno proširenje međunarodnog žiga može da se odnosi na sve robe i usluge za koje je znak registrovan ili na jedan njihov deo.
Član 41.
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o postupku za priznanje žiga ("Službeni list SRJ", br. 7/96).
Član 42.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG".
Savet ministara
E. p. br. 181
7. jula 2005. godine
Beograd
Predsednik
Srbije i Crne Gore
Svetozar Marović, s.r.